Rat kao deo šou-biznisa

Rat, kao i svaki drugi rat – kaže jedna ruska kompozicija. „Rat, o bože, reci mi, čemu to služi? Baš ničemu”, pevao je tamnoputi Amerikanac Edvin Star (1942–2003).

I zaista, čemu sve to, čemu tolike nesreće, izgubljeni mladi životi, toliko ucveljenih majki i žena? A ratovi i dalje traju. Nekada tu pred našim domom, nekada negde daleko od nas, ali traju. Kao da je reč o jedinoj ljudskoj delatnosti koju niko ne želi, a u kojoj ipak svi učestvujemo. Hteli to ili ne.

Ali, gle čuda. Kada je reč o kompoziciji „Rat”, autora Normana Vajtfilda i Bareta Stronga i u izvođenju Edvina Stara, koliko god da se radilo o antiratnom pokliču, u njemu kao da se suze liju samo nad jednom stranom. I to upravo nad onom koja je, svojevoljno i isključivo u sopstvenom interesu, rat i prouzrokovala.

Reč je, naravno, o američkom vojnom angažovanju u Vijetnamu, u jugoistočnoj Aziji. Takođe, reč je o Golgoti koja je, korak po korak, tokom proteklih decenija, osakatila zapadnog vojnog i ekonomskog džina, a u čiju globalnu dominaciju se i danas (uzalud) ulaže ogroman novac i životi desetina hiljada mladih ljudi.

O vijetnamskom ratu pevali su mnogi, od Boba Dilana i Džoan Baez šezdesetih godina prošlog veka, do savremenijih junaka rok scene poput grupe „Infekšus gruvs” (Infectious Grooves). Kao da je pobuna protiv višedecenijske vijetnamske avanture bila karika koja je sve pomenute vezivala za sferu intelektualne delatnosti i od njih stvarala „borce za pravdu”. A većina pomenutih je tek oplakivala nevoljnu sudbinu svojih drugara, mladih Amerikanaca koji su, umesto da vreme provode po barovima, kafanama i klubovima, od strane države poterani u ratnu klanicu bez ikakve pomisli šta oni tu zapravo traže.

Retko u kojoj pesmi ćete čuti pitanje: „Zašto ubijamo tuđu decu?” Ali zato ćete redovno čuti: „Zašto ginu naša deca?”

Da li je antiratni pokret u SAD, u suštini, licemeran? Da li oplakivanje „naših hrabrih izginulih momaka” potire zločine koje su ti isti momci počinili, tamo negde na sasvim drugom kraju sveta. Da li i deca i žene koji su u Vijetnamu goreli u sopstvenim domovima, pod plamenom američkih napalm i kasetnih bombi, takođe imaju pravo na nečiju suzu? Ta suza se, nažalost, retko gde vidi.

„Mir, ljubav i razumevanje... Reci mi, da li danas ima mesta za takve stvari. Kažu nam da moramo da se borimo za našu slobodu. Ali, bože, mora da postoji i neki bolji način”, kazuje Edvin Star previđajući činjenicu da se Amerikanci u tom dalekom ratu ne bore za slobodu, nego kako bi porobili još jedan narod, uništili mu kulturu, vratili ga u prošlost i pretvorili u gomilu robova koji će, samo da bi prehranili svoje porodice, morati da rade za nadnicu sto puta manju od one za koju rade njihovi porobljivači.

Zato kada slušamo stihove: „Ja prezirem rat jer on znači uništavanje nedužnih života. Rat tera suze u oči hiljadama majki, kada njihovi sinovi odlaze da se bore i ginu. Zato i kažem: Rat! O da! Kakvo je dobro od toga? Baš nikakvo...”, možda nam se provuče i poneka sumnja u njihovu iskrenost.

Muzikom je moguće lakše i slikovitije opisati određene teške društvene situacije, ali i relativizovati ih, bez obzira na njihov uzrok ili polazne impulse. Takođe, moguće je i prilagoditi ih sopstvenom javnom mnjenju, skinuti sa sebe odgovornost za zločin i mirno nastaviti dalje. Pesma „Rat” kao da ide u tom pravcu.

Ali, ne krivimo Edvina Stara i slične. On je sjajan pevač. A ubijanje nedužnih ljudi u prekookeanskim pustarama, za Amerikance je ionako samo – deo šou-biznisa.

Rat

Rat! O da!

Kakvo je dobro od toga

Baš nikakvo

Rat, o Bože, reci ponovo

Čemu to služi

Baš ničemu, poslušaj me

Ja prezirem rat

Jer on znači uništavanje

Nedužnih života

Rat tera suze u oči hiljadama majki

Kada njihovi sinovi odlaze

Da se bore i ginu

Zato i kažem

Rat! O da!

Kakvo je dobro od toga

Baš nikakvo, saslušaj me

Rat ne čini ništa

Sem što slama srca

Rat prijateljuje jedino

Sa pogrebnicima

O da, rat je neprijatelj

Celog čovečanstva

I sama pomisao na rat

Čini da mi mozak eksplodira

Rat je prouzrokovao

Nemir među mladom generacijom

Regrutacija, a onda uništavanje,

Ko još želi da mre

Dobri Bože, čemu služi rat

Baš ničemu

Rat nema nikakvu drugu svrhu

Sem da slama srca

On za prijatelje ima

Samo pogrebnike

Rat je upropastio

Snove mnogih mladih ljudi

Učinio ih je bogaljima,

Ogorčenima i zlim

Život je isuviše kratak

I vredan da bi bio proćerdan

U ratovima današnjice

Rat ne može da stvori život,

Može samo da ga oduzme

Rat, o Bože, reci ponovo

Čemu to služi

Baš ničemu, poslušaj me

Mir, ljubav i razumevanje...

Reci mi

Da li danas ima mesta

Za takve stvari

Kažu nam da moramo da se borimo

Za našu slobodu

Ali, Bože, mora da postoji

I neki bolji način

Dobri Bože, čemu služi rat

Baš ničemu

Ustani i usklikni: Ništa!

Rat ne čini ništa

Sem što slama srca...