Dugo čekanje na ZSO

Od poslednjeg Vučićevog sastanka s Mustafom u Briselu na Svetog Savu Srbi sa KiM ni za milimetar nisu bliži Zajednici srpskih opština. U međuvremenu Priština, korak po korak, utvrđuje samoproklamovanu samostalnost. Ulazi u Uefa, Fifu, na dobrom je putu da od EU dobije bezvizni režim. A Vašington Kosovo gura u Interpol i Partnerstvo za mir.

Srbi u poslednja četiri meseca iščekuju da se mlaka obećanja Federike Mogerini i Ulrike Lunaček kako će uskoro dobiti zajednicu koja bi im dala pravnu zaštitu na Kosovu pretoče u stvarnost. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku kaže da se zalaže za Zajednicu srpskih opština, ali ne propušta da doda kako će zajednica delovati u okviru pravnog sistema Kosova.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo čak „preti” Srbima: „ZSO neće imati izvršna ovlašćenja, već će to biti institucija za pružanje usluga građanima”, kaže Lunaček.

Šta će doneti nova runda razgovora Beograda i Prištine, za koju se očekuje da će biti održana sredinom jula, mesec dana posle formiranja Vlade Srbije? Srpska delegacija će insistirati da se u celini sprovede Briselski sporazum, uključujući i formiranje ZSO, dok premijer Kosova Isa Mustafa smatra da to nije tema za nastavak razgovora. On preko prištinskih medija poručuje da će prioritet narednog kruga razgovora biti demarkacija granice Srbije i Kosova, što srpska strana kategorično odbija.

Sve ovo ukazuje koliko su krhki dogovori Beograda i Prištine, jer je činjenica da ni tri godine posle potpisivanja Briselskog sporazuma još ništa nije učinjeno na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), što je za Beograd, ali i lokalne Srbe u pokrajini, ključni deo tog dokumenta koji Priština ne primenjuje.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, tvrdi da je Srbija do u slovo, ispunila sve obaveze iz briselskog sporazuma.

„Nećete naći ni predstavnika Prištine, ni briselske administracije, koji će ukazati na deo sporazuma gde se Beograd ponaša neodgovorno”, kaže Đurić.

Od 2011. godine, kad je započet dijalog u Briselu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, potpisano je više od 30 sporazuma i stotinak uredbi i rezolucija, ali malo toga je albanska strana sprovela u život. Priština treba da sprovede još čitav set pitanja koji je dogovoren u Briselu: rekonstrukcija mosta na Ibru koji spaja Kosovsku Mitrovicu, potpuna primena sporazuma o policiji i sudstvu, nerešen problem oko telekomunikacija i energetike, nezavršena transformacija struktura Civilne zaštite na severu Kosova… Iako je reč o Briselskom sporazumu, kosovska strana je, nalazeći razne izgovore, uz prećutnu saglasnost Evropske unije koja je posrednik u razgovorima, izbegla da ih sprovede u delo.

Vlast u Prištini je Briselskim sporazumom bila obavezna da do 25. decembra prošle godine da saglasnost na statut ZSO, ali do sada nije napisano ni slovo tog statuta.

Nepoštovanje preuzetih obaveza od strane Prištine na najočigledniji način ogleda se u činjenici da je, u skladu s tačkom 2 Opštih principa, Priština trebalo da donese Uredbu kojom će uvesti ZSO u pravni sistem Kosova i koju bi potom trebalo da potvrdi ustavni sud. Iako je prošlo skoro devet meseci od postizanja sporazuma, ove obaveze još nisu izvršene. Situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da je takozvani ustavni sud u Prištini doneo odluku da Opšti principi od 25. avgusta nisu u potpunosti usaglašeni sa „duhom” ustava Kosova.

Beograd je u više navrata istakao da je odluka ustavnog suda neprihvatljiva i da bi se njenim uzimanjem u obzir napravio opasan presedan koji može ozbiljno da ugrozi proces dijaloga i sprovođenje svih drugih sporazuma. Stoga je predstavnicima EU ukazano da će upravljački tim izraditi Statut isključivo na osnovu prvog Briselskog sporazuma i principa od 25. avgusta 2015. godine, jer bi svaki drugačiji pristup značio prihvatanje jednostrane izmene postignutog sporazuma od strane Prištine.

„Nas ne interesuju njihovi izgovori. Imali smo mnogo strpljenja, a druga strana je uvek nalazila način da opstruira dogovor. Dve delegacije lome koplja oko nadležnosti i tu je suština spora, jer se Albanci protive izvršnim ovlašćenjima, iako je to zapisano u Briselskom sporazumu”, ističe Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera.

Da bi izbegao zvaničnu primenu sporazuma, premijer Kosova Isa Mustafa je izjavio da je nemoguće da bude nastavljen rad na formiranju ZSO bez uverenja da će Srbija ispuniti svoje obaveze prema Kosovu, izmišljajući da je u Briselu dogovoreno gašenje paralelnih struktura Srbije koje i dalje deluju na Kosovu. Čini se da ni to nije dovoljno albanskoj strani, pa se stiče utisak da je dobila zeleno svetlo od moćnih saveznika da traži novu formulu za pregovore kojim bi se pod tepih stavilo sve nerealizovano, a potpisano u Briselu.

Tako je Hašim Tači, predsednik Kosova, tražio novu „energiju i dinamiku” za nastavak briselskog procesa, dok premijer Kosova Isa Mustafa želi novi format razgovora s Beogradom. Da li se iza toga krije najava prekida briselskih pregovora i kako Srbi reaguju na te izjave?

Branimir Stojanović navodi da Beograd ne zanima forma, već suština, a suština se svodi na ispunjavanje obaveza preuzetih Briselskim sporazumom, u koje spada i formiranje Zajednice srpskih opština.

„Ne prihvatamo ništa drugo sem da se sprovede u delo ono što je dogovoreno u Briselu”, kategoričan je Stojanović.

U Kancelariji za Kosovo i Metohiju kažu da će, uprkos izjavama i opstrukcijama Prištine, ZSO biti formirana u skladu s postignutim sporazumom koji su premijeri potpisali 25. avgusta prošle godine u Briselu, a ne u skladu s odlukama bilo kakvog pokrajinskog organa ili nečijim željama.

„Srbiju odluke prištinskog ustavnog suda ne obavezuju, niti interesuju i Beograd ne prihvata jednostrano menjanje postignutih sporazuma. Put u normalizaciju vodi isključivo preko stvaranja ZSO u skladu s potpisanim sporazumima, i to je jedini put da dijalog Beograda i Prištine funkcioniše”, navode u Kancelariji za KiM.

Kada Prištini nestane dobrih izgovora za nesprovođenje međunarodnih ugovora, u pomoć im otvoreno pritekne Evropska unija. Tako je pre nekoliko dana specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar, govoreći o ZSO za albanske medije, rekao da na obe strane postoji bojazan od te organizacije i da to treba uzeti u obzir i prilikom izrade statuta, koji treba biti prihvatljiv za sve i koji će služiti za ojačanje Kosova.