Desetorica koje traži cela Amerika

Ne­ka­da su na li­sti naj­tra­že­ni­jih kri­mi­na­la­ca u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma do­mi­ni­ra­li pljač­ka­ši ba­na­ka i kra­dljiv­ci auto­mo­bi­la. Da­nas su to zlo­čin­ci dru­ga­či­jih „kva­li­fi­ka­ci­ja“: ma­fi­ja­ši i saj­ber pre­va­ran­ti. Već  vi­še od po­la ve­ka ame­rič­ka sa­ve­zna po­li­ci­ja – Ef-Bi-Aj – ob­ja­vlju­je li­stu naj­tra­že­ni­jih kri­mi­na­la­ca u SAD. Ove go­di­ne to je ura­đe­no po­ma­lo ju­bi­lar­no – 65. put.

Ja­se­ru Ab­de­lu Sa­i­du, ve­ro­vat­no, ova vr­sta po­pu­lar­no­sti ni­je ni­ma­lo po­treb­na – na­pro­tiv, to je ne­što što mu naj­ma­nje tre­ba u nje­go­vom vi­še­go­di­šnjem bek­stvu od za­ko­na. Sa­id je 2008. go­di­ne ubio obe ćer­ke i od ta­da je u bek­stvu.
Ako mu je za ute­hu tre­ba spo­me­nu­ti da je Sa­id us­peo da se pro­bi­je na cr­nu li­stu Ef-Bi-Aja ko­ja je obe­le­ži­la ma­li ju­bi­lej – po­ja­vi­la se ove go­di­ne 65. put.
Li­sta naj­tra­že­ni­jih kri­mi­na­la­ca ko­ju ob­ja­vlju­je Ef-Bi-Aj ima za­i­sta du­gu tra­di­ci­ju. Pr­vi put u SAD se ta­ko ne­što po­ja­vi­lo još dav­ne 1930. go­di­ne. Ta­da je po­li­ci­ja u Či­ka­gu ob­ja­vi­la pa­pir s ime­ni­ma 28 lju­di ko­ji su pro­gla­še­ni za naj­ve­će „ne­pri­ja­te­lje dru­štva”. Cilj ove ak­ci­je bio je da se po­ve­ća pri­ti­sak  na pre­stup­ni­ke od ko­jih je naj­ve­ći broj bio u bek­stvu ka­ko bi u stra­hu i ner­vo­zi na­pra­vi­li gre­šku i bi­li uhap­še­ni. Na­rav­no, na pr­vom me­stu ove či­ka­ške cr­ne li­ste bio je ve­li­ki ma­fi­ja­ški bos Al Ka­po­ne.
Dve de­ce­ni­je ka­sni­je li­sta naj­tra­že­ni­jih kri­mi­na­la­ca u SAD po­če­la je da do­bi­ja da­na­šnji ob­lik. Kon­cept ak­ci­je pro­na­đen je u član­ku no­vi­na­ra Džej­msa F. Do­no­va­na  ko­ji je 1949. go­di­ne na­pi­sao tekst u ko­jem je na­bro­jao naj­go­re kri­mi­nal­ce ko­je ju­ri Ef-Bi-Aj. Čla­nak je imao ve­li­ki od­jek u ame­rič­koj jav­no­sti pa je ta­da­šnji di­rek­tor Ef-Bi-Aja Džej Ed­gar Hu­ver, od­lu­čio da bi­ro pre­u­zme no­vi­nar­ski po­sao. Već 14. mar­ta 1950. go­di­ne ob­ja­vlje­na je pr­va li­sta Ef-Bi-Aja naj­tra­že­ni­jih zlo­či­na­ca u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma.
Pre­ma po­da­ci­ma Ef-Bi-Aja, od ta­da su se na ovoj cr­noj li­sti po­ja­vi­la ime­na 508 kri­mi­na­la­ca. U čak 475 slu­ča­je­va kri­mi­nal­ci su uhap­še­ni ili su tač­no lo­ci­ra­ni. U ovoj ame­rič­koj po­te­ri ve­li­ku po­moć Ef-Bi-Aj je do­bi­jao od gra­đa­na. Na osno­vu nji­ho­vih do­ja­va re­še­no je 157 slu­ča­je­va sa li­ste Ef-Bi-Aja.
U ovim po­te­ra­ma bi­lo je za­i­sta za­ni­mlji­vih slu­ča­je­va. 
Pr­vi kri­mi­na­lac ko­ji se na­šao na li­sti bio je To­mas Džejms Hol­den ko­ji je ubio su­pru­gu, bra­ta i po­lu­bra­ta. Nje­go­vo ime sta­vlje­no je li­stu 14. mar­ta 1950, uhap­šen je 23. ju­na 1951. go­di­ne u Ore­go­nu. Do­ja­va je sti­gla od jed­nog gra­đa­ni­na ko­ji je Hol­de­no­vu sli­ku sa po­ter­ni­ce Ef-Bi-Aja vi­deo u lo­kal­nim no­vi­na­ma.
Naj­kra­će na  li­sti je bio Ostin Bra­jant ko­ji je u Va­šing­to­nu ubio dva agen­ta Ef-Bi-Aja. Bra­jant je uhap­šen sve­ga dva sa­ta po­što je nje­go­vo ime sti­glo na li­stu Ef-Bi-Aja.
Sa 77 go­di­na Vi­li­jam Bred­ford Bi­šop ju­ni­or je naj­sta­ri­ji kri­mi­na­lac na po­ter­ni­ci Ef-Bi-Aja. Pre­ma naj­vo­di­ma op­tu­žni­ce Bi­šop je 1976. go­di­ne ubio maj­ku, su­pru­gu i tri si­na. Nji­ho­ve le­še­ve je spa­lio.
Do­sad je sve­ga osam že­na us­pe­lo da se „ugu­ra” na li­stu Ef-Bi-Aja. Pr­va je to us­pe­la Rut Ej­se­man Šir  ko­ja je to ostva­ri­la 1968. go­di­ne. Uhap­še­na je po­čet­kom mar­ta 1969. u Okla­ho­mi. Njen greh bi­li su ot­mi­ca i uce­na.
Re­kor­der po du­ži­ni po­ja­vlji­va­nja nje­go­vog ime­na na li­sti Ef-Bi-Aja je Vik­tor Ma­nu­el Ge­re­na ko­jeg ame­rič­ki is­tra­ži­te­lji ju­re od 1984. go­di­ne. Pre­ma na­vo­di­ma op­tu­žni­ce Ge­re­na je 1983. iz­veo oru­ža­nu pljač­ku u Ko­nek­ti­ka­tu i tom pri­li­kom oteo je bo­gat plen – se­dam mi­li­o­na do­la­ra. Od ta­da Ge­re­na je u bek­stvu a na­gra­da za in­for­ma­ci­je ko­je bi po­mo­gle u nje­go­vom hap­še­nju iz­no­si čak mi­li­on do­la­ra.
Po­čet­kom ju­na 1999. go­di­ne Ef-Bi-Aj je na svo­ju cr­nu li­stu sta­vio ime Osa­me bin La­de­na – naj­o­pa­sni­jeg dr­žav­nog ne­pri­ja­te­lja SAD. Ta­da je ras­pi­sa­na na­gra­da od  25 mi­li­o­na do­la­ra za in­for­ma­ci­je ko­je bi po­mo­gle nje­go­vo hap­še­nje. Po­ter­ni­ca go­di­na­ma ni­je da­va­la že­lje­ni re­zul­tat pa su SAD 2007. go­di­ne na­gra­du po­ve­ća­le na ne­ve­ro­vat­nih 50 mi­li­o­na do­la­ra. Osa­ma bin La­den ubi­jen je  u ak­ci­ji ame­rič­kih spe­ci­ja­la­ca  2. ma­ja 2011. 
Po­sle te­ro­ri­stič­kih na­pad u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma 11. sep­tem­bra 2001. Ef-Bi-Aj ob­ja­vlju­je i spe­ci­jal­nu li­stu – de­set naj­tra­že­ni­jih te­ro­ri­sta.