Jedan je bio – Bata

Prava umetnost je naći meru. Trudio sam se da je nađem, da me publika shvati, i da gradim likove koji nose jasan život i karakter – rekao je Velimir Bata Živojinović pre nekoliko godina u intervjuu za „Politiku”. Jedan od najplodonosnijih glumaca jugoslovenskog i srpskog filma preminuo je u nedelju uveče u Beogradu, 13 dana pre 83. rođendana. Za šest decenija impresivne karijere odigrao je više od 340 filmskih i TV uloga. Mnoge su postale kultne.

Istovremeno su ga voleli i publika i kritika. „Bata je glumac plemenitog kova, simbol vremena i svedok domaćih lica, naravi i mentaliteta naroda kojem pripada”, pisali su kritičari.

Nikada nije želeo da izdvoji najdražu ulogu, ali je zato priznavao da postoje filmovi u kojima je igrao – a nije ih gledao:

„Polovinu filmova u kojima sam igrao nikada nisam video jer znam kakve sam budalaštine radio. Mada sam zadovoljan sa onim što sam uradio, jedina praznina koja mi je ostala jeste to što nisam nikada radio sa Kusturicom koji je veliki reditelj. Ali, ima vremena, poželeće on Batu”. Do te saradnje ipak nije došlo.

Talenat za glumu otkrio je sa 15 godina, zahvaljujući rediteljki Soji Jovanović koja ga je pozvala da se pridruži Akademskom pozorištu u Beogradu. Na Akademiji za pozorište, film, radio i TV dva puta su ga odbijali. Dok je čekao svoje mesto na glumi (do 1954), radio je kao moler i stolar.

Tokom studiranja glume više je voleo pozorište od filma, a u teatru je igrao samo nekoliko godina. Na filmu je debitovao 1955. u „Pesmi sa Kumbare”. Bez sumnje, Živojinović je odigrao više filmskih uloga od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenskog i srpskog filma, među kojima su i epizoda u „Vlak bez voznog reda”, „Diližansa snova”... Pošlo mu je za rukom nešto što nijednom drugom jugoslovenskom umetniku nije – igrao je u filmovima „crnog talasa” tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, a paralelno s tim i u partizanskim spektaklima. Jedan od njih – „Valter brani Sarajevo” (1972) doneo mu je ogromnu popularnost i u Kini. List „Ženmin žibao” objavio je podatak da je za 40 godina prikazivanja taj film videlo 13 milijardi Kineza. Ovaj podatak Bata je podelio sa publikom stidljivo 2010, tek povodom 55 godina umetničkog rada, kada je slavio i 50 godina braka sa Julijanom – Lulom.

Iako su mu filmovi s tematikom NOB-a doneli status jedne od najvećih zvezda kinematografije Jugoslavije, uloge Bate Živojinovića nisu bile samo velike i glavne, već i sporedne i raznovrsne. Glumio je i heroje i zlikovce, pored glavnih rola, nije odbijao ni sporedne uloge. Sećamo ga se u „Kozari” ali i filmu „Tri”, zatim „Snu”, „Skupljačima perja”, kao i u „Biće skoro propast sveta” i naravno u filmovima „Bitka na Neretvi”, „Sutjeska”, „Vrhovi Zelengore”, „Partizanska eskadrila”... Pored ovih filmova, igrao je u komedijama za koje se tražila karta više. Publika ga pamti kao oca Makarija u „Čudu neviđenom”, Puftu iz „Priča iz radionice”, Šopenhauera u „Idemo dalje”, četničkog oficira u „Povratku otpisanih”, Macolu u „Boljem životu” ili Aranđela u „Srećnim ljudima”...

Tri puta je osvojio „Zlatnu arenu” za najbolju mušku ulogu na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, za filmove: „Tri” (1965), „Skupljači perja” „Breza” i „Praznik” (1967) i „Majstor i Margarita” i „Tragovi crne devojke” (1972) za koje je dobio i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Na glumačkom festivalu u Nišu četiri puta osvajao je gran-pri, dva puta „Cara Konstantina” i nagradu za životno delo „Slavica” (kasnije preimenovana u priznanje „Pavle Vuisić”). Tu si priznanja „Aleksandar Lifka” Palićkog festivala za doprinos srpskom filmu, „Zlatni pečat” Jugoslovenske kinoteke i nedavno Festov „Beogradski pobednik”.

U antologiju jugoslovenske i srpske kinematografije već su upisane njegove uloge u filmovima: „Pas koji je voleo vozove”, „Balkan ekspres”, „Šećerna vodica”, „U raljama života”, „Lepa sela lepo gore” u kom je odigrao lik Gvozdena, razočaranog kapetana JNA .

– Lako je plakati u životu, u filmu još lakše. Ali, najteže je plakati a ne pustiti suzu. To je ono što publika traži – govorio je.

Poslednji put pred kameru je stao početkom godine, snimajući promotivni spot u kome je pozvao kineske turiste da dođu u Beograd.

Telegrame saučešća porodici povodom smrti Bate Živojinovića uputili su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, zatim Ivica Dačić, Ivan Tasovac u ime Ministarstva kulture…

Kandidat za predsednika Srbije

Tokom vladavine Josipa Broza Tita, Bata je bio dobar prijatelj sa doživotnim predsednikom SFRJ.

„Kada sam otišao u SPS za mene je to bila prava stvar i mislim da sam imao dobru procenu”, rekao je svojevremeno Živojinović za naš list govoreći o svom političkom angažmanu.

Od 1990. bio je aktivan je u Socijalističkoj partiji Srbije. Biran je za narodnog poslanika u pet saziva Narodne skupštine Srbije. Kao predstavnik SPS-a, na izborima održanim 2002, bio je kandidat za predsednika Srbije i osvojio je oko 120.000 glasova. Iako je bio na izbornoj listi svoje partije, posle vanrednih izbora za Skupštinu Srbije održanim decembra 2003, potpuno se povukao iz politike.

Svetski mediji izvestili o Batinom odlasku

Vest o smrti Velimira Živojinovića preneli su svi mediji u susedstvu. Hrvatski „Jutarnji list” naveo je da je „otišla glumačka legenda” koja je ušla u „četvorolist najvećih filmskih zvezda bivše SFRJ zajedno sa Ljubišom Samardžićem, Borisom Dvornikom i Milenom Dravić”. „Večernji list” je objavio samo vest o smrti našeg glumca, navodeći da je igrao u 280 serija i filmova.

Informaciju o smrti našeg glumca objavila je i agencija AP, nazvavši ga „megazvezdom jugoslovenskog filma” i „legendom srpskog glumišta”. Tu vest na svojim sajtovima preneli su američki listovi „Vašington post”, „Njujork tajms” i tamošnje televizije „Ej-Bi-Si njuz” i „Foks”, kao i britanski „Dejli mejl”.

Rojters je podsetio da je Živojinović igrao sa Orsonom Velsom, Julom Brinerom, Frankom Nerom i drugim slavnim glumcima u „Bici na Neretvi”, najskupljem jugoslovenskom filmu koji je 1970. bio nominovan za Oskara za najbolji strani film.