Šavnik kao Đekna

Šavnik– U poslednjih pola veka iz varošice kroz koju protiču tri reke Bukovica, Šavnik i Bijela, u kojoj se sunce iza planine Gradac dva puta pojavljuje u toku dana, narod se skoro bez prekida seli. Danas ova varošica broji samo nešto više od tri hiljade stanovnika. Mladi ljudi odlaze tražeći bolji život, jer ga u ovom gradu još nema.

Kao da je kletva čuvenog hercegovačkog junaka Lazara Pecirepa stigla Šavničane koga njihovi preci nisu hteli osloboditi od Turaka. Vezanogsu ga proveli preko Berišine luke na kojoj se danas nalaze davno započeti, a ne završeni objekti. Uzalud je Lazar pevao i vikao, dozivao u pomoć braću Drobnjake, ali ga ovi nisu hteli osloboditi. Narodni pesnik Radovan Bećirović, poreklom iz tog kraja, napisa da ih je Lazar prokleo. Da li je to prokletstvo danas stiglo Šavničane, pitaju se pojedini žitelji najnerazvijenijeg kraja u Crnoj Gori.

Godinama je Šavnik bio u razvojnim planovima, ali ga sada zaobilazi čak i nacrtprostornog plana Crne Gore. I predsednik Opštine Velimir Perišić dao je primedbu na taj dokument o kojem ovih dana raspravlja crnogorski parlament. U Šavniku je privreda zamrla. Ne radi konfekcija, nema višedecenijskog ponosa poddurmitorskog kraja preduzeća „Sinjavina” u čijem sastavu je bila farma goveda u Provaliji.

Pre deceniju i po u mestu Boan pod jednim krovom trebala je da se nađe mlekara, klanica i fabrika za preradu mesa i mesnih prerađevina. Izgradnja je započeta, nabavljena skupocena oprema, ali sve je propalo. Pominje se i da je u tom mestu nekada radio i pogon Tekstilne industrije Šavnik.

U samom centru varošice sredinom osamdesetih počela je izgradnja Doma učenika srednje škole. Građevinski radovi su završeni i na tome se stalo. Objekat nikada nije priveden nameni, a lokalna vlast nemanovca da izvrši njegovu prenamenu.Iz njega su, u međuvremenu, odneti radijatori i drugi materijal. Poslednja stambena zgrada u ovom mestu je izgrađena pre 15 godina. To je grad u kojem je najjeftiniji metar kvadratni stambenog prostora u Crnoj Gori (oko 300 evra). Ostaće zabeleženo da nikada nije izvršena pravosnažna presuda Vrhovnog suda Crne Gore o nasilnom iseljavanju više porodica iz starog dečjeg doma.

Milija Ćeranić, profesor, kaže da je u Šavniku živeti teško. U gradu nema stomatologa, a na području opštine već godinama nema veterinara, u kraju u kome je stočarstvo jedna od strateških grana razvoja. U ovoj varošici ne radi Centar za kulturu već drugu godinu za redom, a umesto te kulturne ustanove nadležni su doneli odluku da se u nju usele radnici Komunalnog preduzeća. Više od hiljadu knjiga je smešteno iza paravana u bioskopskoj dvorani. Tamo njima nije mesto, one će brzo propasti, a poklonili su ih razni donatori Šavniku, naglašava naš sagovornik. Šavnik je jedini grad u Crnoj Gori koji nema svoj centar za kulturu. Posle više od tri decenije prestao je sa radom, a dvojica zaposlenih su ostali bez posla.

Lokalna vlast na čelu sa gradonačelnikom Velimirom Perišićem planira da u ovoj godini nastavi izgradnju vodovoda na seoskom području Bukovici, Boanu, Bijeloj, Strugu i Malinskom. U samom gradu se planira izgradnja kolektora i jedne stambene zgrade sa desetak stambenih jedinica za potrebe profesora, a vrednost projekta je 750.000 evra, zatim rekonstrukcija i asfaltiranje desetak kilometara pojedinih deonica od Šavnika do okolnih sela.

Hoće li bolji život u Šavnik uskoro doći, kako je najavio predsednik Filip Vujanović, obilazeći ga ovih dana, u vreme predizborne kampanje, ili će sačekati neke buduće predsedničke izbore? A u Šavniku kad je u pitanju privreda i razvoj ovog područja sve se odvija kao u popularnoj seriji „Đekna još nije umrla, a ka će ne znamo” .