Za plac na Dedinju veći od 10 ari – porez 200.000 dinara
Житељима Сењака порез на плацеве задаје главобољу (Фото Д. Јевремовић)
Iako po slovu poreskih propisa porez na imovinu za 2016. godinu za elitni deo Beograda, a to je opština Savski venac sa naseljima Dedinje, Senjak i Topčidersko brdo, ne bi trebalo da bude veći od prošlogodišnjeg, upravo uručena poreska rešenja to demantuju. Našoj redakciji javila se Ljiljana T, penzionisana lekarka iz tog kraja, od koje poreznici traže da plati porez na imovinu od oko 250.000 dinara. To je, kaže ona, gotovo četiri puta više nego što je pisalo u prošlogodišnjem rešenju. Otkuda to povećanje?
Iz poreskog rešenja je jasno da su joj poreznici uz 58.000 dinara poreza na kuću, koliko je manje-više bilo i prošle godine, „pridodali” i porez na zemljište od oko 200.000 dinara. U poreskom rešenju piše da joj toliko „sleduje” za 120 kvadrata i plac od 1.076 metara kvadratnih, odnosno nešto više od 10 ari. Kuća, istina, nije toliko mala, već u drugom delu stanuje suvlasnik kome je razrezan sličan porez.
Što se tiče toga da je neko tek ove godine dobio porez na zemljište, a prošle godine ne, kaže da ne može da govori napamet i da se verovatno radi o tome da neko sada ima više zemljišta za oporezivanje.
Na pitanje kako mogu retroaktivno da naplaćuju porez na zemljište Milosavljević se poziva na Zakon o poreskom postupku i administraciji prema kome je moguće oporezovati zemljište pet godina unazad. Oporezivanje građevinskog zemljišta postoji od 2011, kada je uvedeno u tadašnji Zakon o porezu na imovinu. Takođe i Zakon o lokalnim samoupravama dozvoljava tako nešto.
– Od moje lekarske penzije ja to ne mogu da platim. To je pritisak na moje godine. Ne živim ja ni u kakvom luksuzu, to je samo solidna kuća iz 1932. godine koju je moj otac sagradio. Mogla je moja porodica to da prolumpuje već deset puta, ali nije. Ja ću da umrem u kući u kojoj sam se rodila, a oni ako hoće neka dođu da me izbace – kaže ova osamdesetogodišnja Beograđanka.
Ona dodaje da je ovaj lepi kraj došao na loš glas da je tajkunski i da se zato misli da sve stanovnike treba „oglobiti”. A nisu kaže svi oni tajkuni, već starosedeoci koji su se trudili da sačuvaju nasleđeno.
Drugi stanovnici ovoga kraja koji su se takođe javili našoj redakciji kažu da je ova njihova sugrađanka čak u dobrom položaju, jer joj je porez na zemljište prvi put uručen za ovu godinu. Mnogi od njih su ga dobili i prošle godine i to ne samo za 2015. godinu, već i retroaktivno za nekoliko godina unazad. U poreskim rešenjima im je stajalo zaduženje od nekoliko stotina hiljada dinara pa do više od milion dinara.
Razlog – placevi su im veći od deset ari. Metar više preko deset ari plaća se porez na zemljište, a metar manje od toga poreza na zemljište uopšte nema. Tako su se mnogi našli u situaciji da zbog toga što imaju relativno male kuće, a velike placeve, da im je porez na zemljište višestruko veći od poreza na kuću.
Ko je imao da plati platio je, ko nema traži pravdu na Ustavnom sudu. Jedna od njih je i Anka Đ. čija je „poreska priča” slična već opisanom primeru, a koja je sa još 60 vlasnika nekretnina iz pomenutog kraja, podnela žalbu Ustavnom sudu kojom ukazuju da je visina poreza neprimerena. Oni traže da se obustavi primena Zakona o porezu na imovinu u delu koji se odnosi na zemljište, jer su ga poreznici pogrešno primenili. Dodatno, nade polažu i u gradonačelnika Sinišu Malog, koji se prošle godine, kada su stigla prva enormno uvećana rešenja, pravdao da su to odredbe zakona iz 2012. godine koje je donela Demokratska stranka.
– Na osnovu čega poreznici mogu da naplate porez retroaktivno, za pet godina unazad. Ustavom je zabranjena retroaktivna primena propisa. Retroaktivnost je oborena i u slučaju solidarnog poreza za, na primer, porodilje i profesore – kaže ova sugrađanka.
Ona dodaje da poreznici pogrešno tumače propise, jer placeve na kojima se nalaze njihove kuće tretiraju kao zemljište za gradnju. Međutim, ti placevi ne mogu da budu preparcelisani jer se za to ne može dobiti dozvola, niti se na njima može dobiti dozvola za gradnju, budući da tako nešto nije propisano urbanističkim planom.
– Nama se zemljište oporezuje kao da je to tržišno zemljište za prodaju, a mi njime ne možemo da raspolažemo. Sada nam je porez na kuću nekoliko puta manji nego na zemljište, a Zakon o porezu na imovinu kaže da se porez određuje prema pretežnoj nameni, a to je u našem slučaju stanovanje, a ne gradnja. Mi smo dvostruko oporezovani – kaže Anka Đ.
Način na koji je razrezan porez kod ovih vlasnika nekretnina izazvao je podozrenje pa su rešili da zatraže zvaničnu informaciju koliko konkretno na opštini Savski venac ima parcela većih od 1.000 metara kvadratnih, odnosno deset ari. I koliko je tačno poreskih rešenja opština Savski venac uzdala poreskim obveznicima.
Služba za katastar nepokretnosti dostavila im je podatak da na ovoj opštini ima 2.174 katastarskih parcela čija je površina veća od deset ari. S druge strane, Uprava javnih prihoda grada Beograda, odeljenje Savski venac, dostavilo im je podatak da je u 2015. godini doneto 241 rešenje za poreske obveznike koji imaju ili pravo svojine ili pravo korišćenja na zemljištu preko deset ari. Izdato je i 433 rešenja za prethodne godine.
Znači, u odnosu na broj potencijalnih poreskih obveznika izdato je nekoliko puta manje rešenja, što znači da ima i onih koji prolaze ispod radara poreznika.
– O čemu se ovde radi. O neažurnosti poreznika ili nečem drugom. Možda o ciljanom slanju poreskih rešenja. Budžet opštine se sigurno nije ovajdio, jer mi ovaj namet ne možemo da platimo – kaže naša sagovornica.