Zastrašivanje Španaca baukom Venecuele

Kad god novoj stranci Podemos („Možemo”) počnu da rastu šanse i učini se da bi na ponovljenim izborima 26. juna u Španiji baš ona mogla da dobije glavnu ulogu u formiranju vlade, pronađe se nešto čime se zastrašuju Španci i nagovaraju da nikako ne glasaju za te „neozbiljne ekstremiste”. Pre izbora 20. decembra vladajući konzervativci su uz pomoć opozicionih socijalista širili famu da će Iberijsko poluostrvo izgubiti teško stečenu demokratiju i da je Podemos ekstremno leva opcija čiji je cilj da kubanizuje Španiju, to jest da od nje napravi autoritarnu državu bez slobodnih medija i demokratskih institucija.

Kriza i haos u Venecueli, svakodnevne vesti o tamošnjim nestašicama (lekova, namirnica, toalet papira...) pružaju idealan povod za ponovno širenje navodnih pretnji od bauka latinoameričkog komunizma.

Španci su s pravom nezadovoljni: nezaposlenost je velika (21 odsto), mnogi zaposleni radnici žive na ivici bede (sa platom ispod hiljadu evra!), obe etablirane stranke, i socijalisti i narodnjaci, zaražene su korupcijom, ali može biti i mnogo gore ako Podemos dođe na vlast, pišu mediji i tvrde političari u Madridu.

Najnoviji povod za obrušavanje na Podemos, stranku izniklu iz poletnog pokreta nezadovoljnika koji je nedavno obeležio petogodišnjicu od svog nastajanja, opet su događaji u Venecueli. Na meti je tamošnja vrhovna sudska vlast na čijem je čelu Gladis Marija Gutijeres, nekadašnja ambasadorka Venecuele u Madridu. Ova sudija odobrila je dvomesečno zavođenje vanrednog stanja u Venecueli, što je zahtevao predsednik Nikolas Maduro. Opozicija tvrdi da je vanredno stanje zavedeno kako bi se sprečio referendum o zbacivanju Čavesovog naslednika sa predsedničkog položaja. Poklonici Čavesovog socijalizma, međutim, očekuju da će se za to vreme smiriti strasti, obuzdati inflacija i napuniti radnje, koje su po njihovom tumačenju ispražnjene uz pomoć krupnih kapitalista koji uživaju podršku iz Vašingtona.

Kakve sve to veze ima sa strankom Podemos? Bivša ambasadorka u Madridu, koja omogućava predsedniku Venecuele da održi dizgine u svojim rukama, doktorirala je u Španiji, i to kod nekih od profesora koji su bili na čelnim pozicijama Podemosa. Sve se to odigralo mnogo pre nego što je ova stranka oformljena, ali su uprkos tome mladi univerzitetski profesori koji čine idejno jezgro Podemosa oduvek bili optuživani da rade za pokojnog lidera socijalizma u 21. veku Uga Čavesa.

Ma koliko se ova veza između doktorata venecuelanske sudije i programa levičarske stranke može činiti nategnutom, o tome juče opširno pišu svi mediji. I oni koji su naklonjeni klasičnoj Socijalističkoj stranci (madridski „Pais”) i oni koji otvoreno navijaju za krupni kapital i desnicu (ABC) i oni koji su navodno negde na sredini između levice i desnice (Mundo) naglašavaju da je u komisiji za doktorat bivše venecuelanske ambasadorke bio i profesor Huan Karlos Monedero, koji je pre više od godinu dana dao ostavku na rukovodeće mesto u Podemosu. Ona je doktorirala 21. decembra 2011, a stranka Podemos formirana je tri godine kasnije iz protesta prema rastućoj nejednakosti i korupciji u vladajućoj i opozicionoj partiji.

Niko pri tom ne osporava sadržaj doktorata Marije Gutijeres niti postoje tvrdnje da je njena teza plagijat, već je sporno to što je u komisiji bio profesor povezan sa budućom strankom Podemos i što je ona dve godine kasnije postala predsednica venecuelanskog vrhovnog suda.

Profesor Monedero je inače još prošle godine izašao iz najužeg rukovodstva Podemosa baš zato što je 2010. pružao stručnu pomoć levičarskim vladama Venecuele, Bolivije, Ekvadora i Nikaragve i što mu je iz ovih zemalja uplaćen pozamašni honorar za koji on nije, prema tumačenju zvaničnog Madrida, platio adekvatnu poresku naknadu.

Veza sa Karakasom i namera da od Španije naprave evropsku bolivarsku Venecuelu pripisuje se Podemosu mesec dana pred ponovne izbore, i to u trenutku kada je ova stranka sklopila koaliciju sa grupom manjih levičarskih partija Iskijerda unida (Ujedinjena levica). Zgodno je i novo ime ove koalicije, koja u prevodu glasi „Ujedinjeni možemo”. Ispitivanja su pokazala da bi zaista mogli da po broju glasova nadmaše tradicionalne socijaliste i da zauzmu drugo mesto na junskim izborima. Građani su umorni od tradicionalnih stranaka, pa se veliki broj glasova od socijalista preliva na „Zajedno možemo”. Devet od deset Španaca, prema poslednjim ispitivanjima (94 odsto), smatra da je politička situacija jako „loša”, piše „Pais”. Birači su svesni da niko ni sa kim ne može da dobije potrebnu većinu bez obzira na to što je stvorena nova koalicija sa nazivom koji to demantuje „Ujedinjeni možemo”.