Nova gasna luka na Krku

Plutajući terminal za tečni gas kod Omišlja na Krku nova je regionalna energetska raskrsnica kojom će sirovina iz SAD, Katara, Australije... lakše nalaziti kupce u centralnoj i istočnoj Evropi i na Balkanu, ugrožavajući tako dominaciju ruskih snabdevača strateškom sirovinom u ovom regionu, prenosi britanski energetski veb-sajt oilprice.com.

Terminal za tečni gas u hrvatskim vodama severnog Jadrana uvršten je lane u vrh energetskih prioriteta Brisela, dok je početkom ovog meseca na sednici zajedničke Energetske komisije SAD i EU proglašen za strateški projekat. Izgradnja terminala bila je tema nedavnog telefonskog razgovora američkog državnog sekretara Džona Kerija i njegovog hrvatskog kolege Mira Kovača.

Inače, izvoznici gasa iz SAD odavno razmatraju mogućnost ulaska na tržište Evrope. Američke energetske firme istovremeno znaju da luke za prihvat tečnog gasa na istočnoj obali Atlantika nisu dobro infrastrukturno povezane sa potencijalnim kupcima na drugom kraju Starog kontinenta. Istovremeno, centralna i istočna Evropa su energetski u znatnoj meri zavisne od Rusije, sa kojom su odnosi – nakon sukoba u Ukrajini – više nego zategnuti i nepredvidivi. Da bi smanjili energetsku zavisnost Evrope od Rusije, zapadni stratezi su stoga odskoro razvili geografske karte velikih razmera. Terminal na Krku je nakon višedecenijskog držanja „u ladici” postao novi džoker.  Taj posao – za koji se javilo najmanje sedam zainteresovanih investitora „svetskog ranga”, tvrde u Zagrebu – prema podacima dostupnim Evropskoj investicionoj banci (EIB), projekat je vredan oko 678 miliona evra.

Inače, kapacitet prvog terminala za tečni gas u Hrvatskoj biće – prema prvim najavama – oko šest milijardi kubnih metara gasa godišnje. Početak izgradnje ove „gasne luke” očekuje se sredinom ove godine, a završetak radova u 2018.

Banka iz Luksemburga je proletos usmerila oko 339 miliona evra za izgradnju infrastrukture za prihvat tečnog gasa kod Omišlja, koja uključuje i dva tanka za skladištenje pristigle sirovine (ukupnih kapaciteta oko 360.000 kubnih metara) i prateće objekte. „Projekat će pomoći da se postigne energetska sigurnost u snabdevanju – što je cilj EU. Budući da će terminal biti lociran u Hrvatskoj, projekat će takođe doprineti ekonomskoj i društvenoj koheziji”, ocenjuje EIB.

„Projekat je velika komercijalna i geopolitička šansa za Hrvatsku. Iznad svega to je prilika za Hrvatsku da pomogne diverzifikaciju jednog značajnog regiona Evrope protiv koga se izvori energije koriste kao političko oružje”, ocenio je nedavno Amos Hohštajn, specijalni izaslanik i koordinator za međunarodna energetska pitanja Stejt departmenta, prilikom zvaničnih razgovora u Zagrebu. Po Hohštajnovim rečima, terminal kod Omišlja je u interesu i Hrvatske i SAD, dok istovremeno „nije usmeren protiv Rusije”.

„Hrvatsku vidim kao lidera u regionu koji ima priliku da postane važan deo rešenje za energetsku krizu. Ono što govorim uopšte nije protiv Rusije. Naprotiv, Rusija ima priliku da ostane veliki snabdevač, ali zašto zemlje ne bi imale više mogućnosti koje im omogućavaju fleksibilnost”, istakao je Hohštajn. Visoki zvaničnik Stejt departmenta je ovog meseca istakao da bi novi terminali za tečni gas u Hrvatskoj i Grčkoj, ali posebno onaj kod Krka, mogli – vezom preko Mađarske – snabdevati kupce sve do Ukrajine.