Cenzura iza Gvozdene zavese

Izdavačka kuća „Klio” objavila je knjigu „Monopol na istinu”, istoričarke Radine Vučetić, docentkinje na Odeljenju za savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Polazeći od proučavanja cenzure u zemljama realnog socijalizma, iza Gvozdene zavese, autorka se fokusirala na Jugoslaviju kao zemlju u kojoj je partija nalazila sopstvene mehanizme cenzorskog delovanja, i na Beograd, jer je tu SKJ najviše reagovao na „devijacije”, kako je nazivano kritikovanje aktuelnih iskoraka u domenu kulture.

Radina Vučetić pokušala je da definiše jugoslovenski oblik „cenzure bez cenzure”, bez institucionalizovanog okvira i procedura karakterističnih za druge socijalističke zemlje, a kao hronološki okvir uzete su šezdesete i sedamdesete godine 20. veka, s fokusom na godine pojačane cenzure (1966–1974).

Prema rečima Radine Vučetić, namera nije bila da u knjizi napravi popis različitih slučajeva cenzure, već da ti primeri posluže kao lakmus papir da bi se došlo do odgovora kada je partija izgubila legitimitet i zbog čega se promenilo lice jednog društva, koje su 60-ih godina 20. veka obeležile velike umetničke slobode, avangardni duh u umetnosti i pluralizam mišljenja.

– Glavni junak ove knjige je partija, koja je 60-ih godina imala dva vida opozicije – onu za koju se smatra da je imala nacionalna obeležja (Milić od Mačve…), i drugu koja je dolazila iz partije a istovremeno je kritikovala. Ispostavilo se da je partija bila brutalnija prema ovoj drugoj grupi, među kojima su bili reditelj Lazar Stojanović (koji je završio na trogodišnjoj robiji zbog filma „Plastični Isus”), Aleksandar  Popović i drugi.

I danas živimo u vremenu u kome je pojačana cenzura, a značajno je istaći da vlast pribegava cenzuri upravo onda kada oseti da gubi legitimitet – rekla je Radina Vučetić na jučerašnjoj promociji u izdavačkoj kući „Klio”. Podsetila je i da je knjiga Mire Bogdanović „Konstante konvertitstva”, koja je srušila mit o jugoslovenskim disidentima, ostala potpuno prećutana.

Radina Vučetić objavila je knjige „Evropa na Kalemegdanu: „Cvijeta Zuzorić” i kulturni život Beograda 1918–1941”, „Vreme kada je narod govorio: Odjeci i reagovanja u Politici, 1988–1991” (koautor sa Aljošom Mimicom) i „Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina 20. veka”.