Francuzi na barikadama

Nekoliko hiljada lučkih radnika u Avru blokirali su jedan od glavnih naftnih terminala u Francuskoj. Potom su dimnim bombama napali gradsku skupštinu. Iznad grada se izdiže crni, gusti dim zapaljenih guma, a glavni most je pod barikadama.

Prizor u Avru samo je jedan u nizu onih koji gotovo tri meseca potresaju zemlju zbog odluke vlade da pod plaštom zaposlenja provuče reforme zakona o radu koji obezbeđuje lakše otpuštanje radnika.

Ustali su i radnici nuklearnih elektrana, koje stoga rade smanjenim kapacitetima. Demonstracijama se priklonila i policija – koja na dužnosti smiruje nerede, a u pauzi za ručak bojkotuje posao.

Na nogama je gotovo cela Francuska. Građani ne dozvoljavaju da im najomraženiji predsednik u modernoj istoriji zemlje oduzme osnovno ljudsko pravo, garantovano u preambuli Ustava – posao. Iako ne manjka ekonomista koji smatraju da bi se izmenama pravila na tržištu rada smanjila nezaposlenost, Francuzi su u niskom startu da protestuju.

Najavljeni su još žešći štrajkovi i neredi, iako je zemlja i sada maltene u blokadi. Štaviše, mediji prenose najave sindikata da se od danas akcije zaoštravaju kako bi pokolebali vladu rešenu da sporne odredbe zakona sprovede u delo.

Pariz i unutrašnjost zemlje danas će marširati. Blokiraće naftne objekte, 19 nuklearnih elektrana, saobraćaj, železnicu. Zemlja je na barikadama. Radnici i oni koji se nadaju da će to postati pod sadašnjim ugovorima koji čvrsto štite njihova prava šalju jasnu poruku socijalističkoj vladi. Ova im odgovara vodenim topovima.

Dok je Francuska prinuđena da koristi rezerve goriva (a zaliha ima za tri meseca) kako bi izašla na kraj s nestašicama na pumpama, a ministar saobraćaja Alen Vidali iz petnih žila ubeđuje medije da štrajkovi neće ostaviti zemlju bez goriva i električne energije, premijer Manuel Vals ponosan je jer su šmrkovima rasterali radnike i „oslobodili” skladište nafte posle višednevne blokade.

Vals je, i pod pretnjama sindikata da će obustaviti proizvodnju u svim rafinerijama u zemlji i nuklearnim postrojenjima, juče podvukao da sporne reforme neće biti povučene. Natuknuo je, istina, da su moguće izmene nacrta zakona, i to „nabolje”, ali nije precizirao na šta bi se odnosile redukcije.

Jedino što bi u spornom nacrtu zakona o radu možda moglo da odobrovolji Francuze jeste predlog da ih poslodavac ne sme „poslovno uznemiravati” i slati im mejlove mimo radnog vremena, na koje ne treba da odgovaraju kada napuste radno mesto. Ali naprotiv, rasrdila ih je ideja države da određuje kada će i kako komunicirati sa svojim šefovima, možda i više od mogućnosti da im radnu nedelju sa 35 rastegne do 46 radnih sati. 

Jedno je sigurno – Fransoa Oland je ovim predlogom udario svoj narod gde najviše boli, zbog čega su poručili: „Moramo i mi da udarimo tamo gde boli, a to su novčanici naših šefova.” Štrajkovima su paralisali poslovanje u zemlji i doveli do prekida u snabdevanju gorivom. A ovo je, kako su poručili, tek početak.

Međutim, Oland je upozorio, piše Rojters, da su protesti neprihvatljivi. Obećao je da će razbiti blokadu. Kome? Njegova vlada provukla se kroz iglene uši kada je, pre dve nedelje, upravo zbog spornog zakona o radu, umalo pala dok su socijalisti uz desnicu dizali ruku s namerom da je sruše.

Kontroverzni događaj, koji je profesor političkih nauka Žerar Grunberg nazvao „čistim ludilom”, istakao je u prvi plan raskol unutar socijalista i to da će Oland sledeće godine, kada se u maju bude glasalo za novog predsednika, ostati bez posla. A upravo je verovao da će mu zakon, kojim je planirao da smanji nezaposlenost, trenutno duplo veću nego u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, obezbediti željeni izborni rezultat.

I dok zemljom bukte neredi a policija vodenim topovima gasi „usijanu” Francusku, Međunarodni monetarni fond saopštava da se Olandova ekonomija ne oporavlja dovoljno brzo kako bi znatnije smanjila nezaposlenost i oborila javni dug, pozivajući ujedno zvanični Pariz da produbi reforme na tržištu rada.

Agencija Frans pres prenosi da je uprkos tome MMF blago povisio procenu rasta francuske ekonomije, predviđajući rast BDP-a, ali je i natuknuo da tržište rada nije prilagođeno promenama u globalnoj ekonomiji.

Istovremeno se, prenosi Rojters, ukazuje na problem rasprostranjenog korišćenja centralizovanih ugovora o radu, relativno visokih minimalnih plata i lakog pristupa naknadama za nezaposlene. Ovim su najviše pogođeni mladi, potom oni sa niskim kvalifikacijama i imigranti.