Stipendiranje omogućava mladima da se bave naukom

Svaki podstrek, naročito finansiranje istraživanja, neizmerno znači mladim istraživačima, jer u Srbiji naučnici teško žive – jednoglasni su najuspešniji znalci zaposleni u naučnim ustanovama kojima je osim motivisanosti, posvećenosti, istrajnosti i akademske čestitosti u radu zajednička i stipendija koja im je juče dodeljena u Muzeju nauke i tehnike.

Osmoro naučnika multidisciplinarnim radovima u kojima se prepliću medicina, farmacija, biologija i hemija zavredeli su po 600.000 dinara vredne novčane podstreke.

Finansijsku podršku da istraživanja sprovedu u delo osvojili su na nacionalnom konkursu „Pokreni se za nauku” u organizaciji Centra za razvoj liderstva i kompanije „Filip Moris”. Prijavila su se 132 kandidata za pet stipendija, koliko je bilo planirano. Ali kvalitet prijavljenih naučnih istraživanja presudio je da se nagradni fond proširi i obuhvati osam dobitnika.

– Novac će se iskoristiti za pametne stvari. U istraživanju se bavim bakterijskom rezistencijom, a čitalac će razumeti da nije pitanje da li će, nego kada će bakterije da razviju otpornost na antibiotike koji se prekomerno koriste. „Superbakterijama” postojeći lekovi neće moći ništa. U tom slučaju i najmanja infekcija mogla bi da bude fatalna. Naučna zajednica taj problem rešava na dva načina. Jedan je traženje novih antibiotika. Ali, proces otkrivanja novog leka košta tri milijarde dolara. Alternativna metoda je pronalaženje supstance koja će sprečiti bakteriju da pobedi postojeći antibiotik – nju tražim. Postoji enzim kojim bakterije napadaju i uništavaju antibiotik. Ako taj enzim sprečimo nekom supstancom antibiotik će ubiti bakteriju. Dizajniram derivate borne kiseline koji bi kao inhibitori tog enzima mogli da postanu „lek” za sprečavanje bakterijske rezistencije – uprostio je Aleksandar Veselinović, asistent Medicinskog fakulteta u Nišu, jedan od stipendista.

Malobrojne su prilike da naučnike neko ovako nagradi, primećuje Marija Lesjak, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, takođe stipendista. Planira da otkrije koje namirnice bi valjalo u ishrani da koriste oboleli od anemije.

– Nedovoljna iskorišćenost ili količina gvožđa u krvi mnogo narušava kvalitet života. Ako bih dokazala koje namirnice utiču na apsorpciju gvožđa mogla bih da otkrijem dijetu koja bi pomogla u sprečavanju ove bolesti – pojašnjava naučnica da je i laici razumeju.  

U ime stručne komisije prof. dr Marija Gavrović-Jankulović, sa beogradskog Hemijskog fakulteta, ističe da je na konkurs „Pokreni se za nauku” stiglo mnogo kvalitetnih projekata, da je 39 ušlo u uži izbor, a najboljih osam odabrano je jednoglasno. I ona smatra da je stipendiranje naučnika za svaku pohvalu jer omogućava mladima da se bave naukom u Srbiji.

Saglasna sa tim rečima, Ana Đorđević, viši naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu, ali i stipendista, potvrđuje da treba mnogo novca za eksperimente. Uverena je da su nagrade potvrda valjanosti ideja istraživača i zahvalna na podršci da se zamisli mladih naučnika obistine.

– Način života koji podrazumeva gomilu stresa, puno sedenja, malo kretanja i nepravilnu ishranu prepunu šećera podstakao me je na istraživanje koje bi trebalo da pokaže šta je to u ćelijama našeg masnog tkiva što ih tera da se stalno pune, da skupljaju rezerve i pretvaraju nas u gojazne. Jer, gojaznost nije samo estetski problem, nego je često udružena sa dijabetesom, kardiovaskularnim oboljenjima, mnogim zdravstvenim komplikacijama koje je teško vratiti u normalu – objašnjava Đorđevićeva.

Čestitajući dobitnicima nagrade, ali i organizatorima konkursa na želji da doprinesu razvoju nauke, prof. dr Nada Kovačević, prorektor za studije i upravljanje kvalitetom Beogradskog univerziteta, ukazala je da je svaki podsticaj istraživačima korak ka razvijanju svesti da treba ulagati u mlade i njihove ideje.  

Da je dodela stipendija samo početak, da „Pokreni se za nauku” namerava da nastavi saradnju da nagrađenima, ali i kandidatima koji nisu osvojili stipendije, najavio je Stevan Vraneš, menadžer korporativnih poslova kompanije „Filip Moris”. Napomenuo je da će se podrška mladim istraživačima višestruko vratiti društvu jer „nauka znači život”.

Stipendisti programa „Pokreni se za nauku”

Ana Đorđević, viši naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” u Beogradu

Ljubica Vučićević, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” u Beogradu

Jelena Krstić, naučni saradnik Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu

Filip Bihelović, docent Hemijskog fakulteta u Beogradu

Bojan Božić, naučni saradnik Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu

Aleksandar Veselinović, asistent Medicinskog fakulteta u Nišu

Vladislav Volarević, docent Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu

Marija Lesjak, docent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu