Visoki Dečani – sedam vekova duhovnosti

Najveći očuvani srednjovekovni hrišćanski hram na Balkanu – Crkva Hrista Pantokratora (Svedržitelja) u manastiru Visoki Dečani – čudesno je i jedinstveno mesto na planeti, što je potvrdio i Unesko 2004, kada je Dečane uvrstio na svoju listu svetske kulturne baštine. Prožet neobjašnjivom univerzalnom duhovnošću kojoj ne mogu da se odupru ni ljudi koji dolaze iz udaljenih zemalja, manastir već skoro dve decenije živi pod opsadom. Posle odlaska srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova i Metohije, juna 1999, Dečani su pod zaštitom pripadnika italijanskog kontingenta Kfora, koji sprečavaju česte pokušaje agresije albanskih terorista. Italijanski vojnici dolaze na jutarnja bogosluženja i u ovoj svetinji često primaju pravoslavnu veru.

Manastir Visoki Dečani deo je Eparhije raško-prizrenske i na spisku je Uneskove Svetske baštine zajedno sa još tri manastira Srpske pravoslavne crkve, pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji”. Unesko navodi da su dečanske freske jedna od najvrednijih zbirki renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u 14. veku. Smešten u podnožju Prokletija, manastir je udaljen petnaestak kilometara od Pećke patrijaršije. Srednjovekovna srpska država, između Vizantije i Italije, okupljala je velike umetnike i majstore tog doba, koji su išli sa Istoka na Zapad. Bila je to epoha rane renesanse, ili predrenesanse, čija je vatra upaljena na našem području, a najsjajniji primer su Dečani – kao hram koji spaja istočnu i zapadnu umetničku i versku tradiciju.

Zadužbina kralja Stefana Trećeg Dečanskog i cara Dušana završena je 1335. godine. Oko hiljadu fresaka sa nekoliko hiljada likova, u narednih 15 godina oslikavalo je nekoliko grupa najboljih slikara Dušanovog carstva. Prisutna je i veoma retka freska Isusa Hrista sa mačem u ruci, kao i zagonetni motivi koji podsećaju na mlazne avione ili kosmičke brodove – naslikani pre sedam vekova.

Izgradnja je počela 1327. pod ktitorstvom Stefana Dečanskog, koji je sazidao ugaoni kamen. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem – Spasovdanu. Arhitekta i glavni neimar hrama visokog 32 metra bio je Vito Kotoranin, jedan od najpoznatijih majstora kamenara iz Boke. U manastiru počivaju svete mošti Jelene i Stefana Dečanskog, koje su poslednji put presvučene 1964. u odeću koju je sašio tadašnji episkop i kasniji patrijarh srpski Pavle.

U vreme Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, manastir su opljačkali Turci, a 1903. godine zahvatio ga je požar, ali su u pomoć pritekli Arnauti. Kolekcija rukopisnih knjiga manastira Dečani po značaju i bogatstvu je odmah iza hilandarske. Pljačkala ga je i austrougarska vojska tokom Prvog svetskog rata, a u Drugom svetskom ratu, manastir je bio na udaru albanskih balista, ali je Rim, pod čijim protektoratom je bilo albansko kraljevstvo, ipak poslao vojnike u zaštitu.

Tokom rata na Kosovu 1999, Dečani su bili utočište za oko 200 albanskih i 300 srpskih izbeglica. Još u maju 1998. nedaleko od manastira pronađena su tela dvojice starijih Albanaca, koje je OVK ubila zbog navodne kolaboracije sa Srbima. Lokalni Albanci, izuzimajući ekstremiste, tokom vekova bili su ponosni na Visoke Dečane i svoju pripadnost svetinji. U doba turske okupacije najuglednija albanska porodica – „albanske vojvode” – bila je zaštitnik manastira, za šta su dobijali i posebnu nadoknadu.

U pogromu 17. marta 2004, tri i po meseca pre stavljanja na listu Uneska, Kfor je branio Dečane od ekstremista sa Molotovljevim koktelima, pri čemu je nekoliko napadača ranjeno. Pre devet godina, 30. marta 2007, svetinja je napadnuta minobacačem, ali je pričinjena manja šteta.

U aprilu 2009, manastir je posetio i potpredsednik Džozef Bajden, a gosti iz Amerike često se iznenade kada im monasi na tečnom engleskom jeziku objasne da je crkva izgrađena vek i po pre nego što je Kolumbo otkrio njihov kontinent. U manastir dolaze pravoslavni hrišćani i sveštenici iz Albanije, kao i muslimani. „Ovo je spoj Istoka i Zapada, jer ovi prostori su uvek bili za Istok Zapad, a za Zapad Istok”, prenosi pouku Svetog Save iguman manastira ahrimandrit Sava Janjić.

Manastir Dečani imao je nekada 700 hektara zemlje, ali je to oduzela komunistička vlast 1946. godine. Uz Dečane se nalaze 24 hektara oko kojih je 16 godina trajao sudski spor, dok nedavno kosovski ustavni sud nije potvrdio vlasništvo srpske crkve. Lokalni biznismeni rado bi izgradili hotele i druge sadržaje pored manastira i ubirali profit od turista. Manastirsko zemljište je ugovorima o poklonu iz 1997, Republika Srbija prenela u vlasništvo Visokih Dečana, ali društvena preduzeća „Apiko” i „Ilirija” smatraju da je njihovo. Srpska Direkcija za restituciju vratila je nepokretnu imovinu manastira na Kosovu i Metohiji u februaru 2008, pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.

Danas manastir ima oko 50 hektara zemlje, uglavnom za poljoprivredu. Monasi imaju krave, ovce, koze, živinu i proizvode kačkavalj i parmezan. Pomažu hranom prizrensku Bogosloviju i siromašne. U Velikoj Hoči kod Orahovca, manastir ima vinograde gde se proizvodi crno i belo vino i rakija.

Incidenti su zabeleženi pre dve godine, kada su na manastirskom imanju ispisani grafiti OVK, AKSH, ISIS i Kalifat dolazi. O neprijatnostima monasi obaveštavaju javnost preko društvenih mreža, a Sava Janjić, koji je i šef informativne službe Raško-prizrenske, u zapadnim medijima nazvan je „sajber monah”.