Sabor između zvanične tišine i medijske buke

Dabro-bosanska mitropolija dobiće novog episkopa, vladika švajcarski Andrej biće smenjen zbog finansijskih afera, a episkop Filaret će biti vraćen na tron Eparhije mileševske. Sve su ovo u pojedinim medijima bile gotovo izvesne odluke Svetog arhijerejskog Sabora. Pa ipak, posle završenog zasedanja najvišeg crkvenog tela, vladika Andrej i dalje je episkop švajcarski, mitropolija dabro-bosanska nije dobila svog arhijereja, a vladika Filaret još uvek je umirovljeni episkop. Sabor nije ni razmatrao njegovo u pojedinim listovima uveliko najavljivano „vaskrsnuće” .

Samo dve odluke Sabora poklopile su se sa najavama iz medija – razrešen je episkop niški Jovan i izabran je novi vladika kanadski (Mitrofan).

Sudeći po zvaničnom saopštenju SPC nakon okončanja zasedanja najvišeg crkvenog tela, bila je ovo po svemu mirna sednica. Rešavana su redovna pitanja – izbor članova Sinoda umesto onih kojima je istekao mandat, imenovanja episkopa za eparhije gde je tron bio upražnjen, usvajanje izveštaja različitih crkvenih tela. Ni smena episkopa Jovana nije bila neočekivana – on od septembra 2015. na sopstveni zahtev, nije ni upravljao Eparhijom niškom. Srpska crkva zvanično je saopštila da, se suočava sa brojnim problemima koji joj otežavaju funkcionisanje u, zemljama bivše Jugoslavije, a sa nekim hrišćanskim crkvama, poput pojedinih krugova Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, odnosi su veoma narušeni.

Zasedanje Sabora sudeći po pojedinim novinskim napisima, izgledalo je sasvim drugačije, a u fokusu su bila mnogo drugačija iskušenja. Bruka je bila najčešća reč u naslovnim blokovima tekstova o zasedanju najvišeg crkvenog tela. Pozivajući se na nezvanične izvore iz vrha SPC, izveštavano je o žestokim polemikama povodom sumnjivih diploma episkopa i „friziranih” finansijskih izveštaja. Navodno, patrijarh Irinej bio je na samom početku zasedanja opterećen žalbama jednog episkopa da ga desetak popova kleveta, a svađa o načinu glasanja dovela je do toga da pojedini arhijereji skoro napuste Patrijaršiju.

„Mediji svašta pišu“, rekli su u Patrijaršiji Tanjugu. Da li i nezvanični izvori iz „vrha SPC“ svašta pričaju? Ustaljena je praksa da višenedeljno zasedanje Sabora izaziva veliku pažnju javnosti i da „mediji svašta pišu“. Ali je isto tako postalo ustaljeno i da SPC ništa od toga ne demantuje. Nijedna od gorenavedenih „bruka”, nije demantovana. Do prošle godine, srpska crkva imala je dobru praksu da kanališe poplavu senzacija sa saborskog zasedanja svakodnevnim mini-konferencijama za štampu na kojima su novinari izveštavani šta je tog dana bilo na sednici. Tako je barem naspram nezvaničnih pikanterija stajao zvanični izveštaj o toku Sabora. Ni prošle ni ove godine nije bilo ovih dnevnih susreta arhijereja i novinara. U toku dvanaestodnevnog zasedanja objavljeno je samo jedno zvanično Saborsko saopštenje: da je na sopstveni zahtev smenjen niški vladika Jovan. Čak se i vest da je zasedanje Sabora završeno pojavila prvo u medijima, a gotovo 24 sata kasnije na zvaničnom sajtu SPC.

U zvaničnoj tišini s jedne i senzacionalističkoj buci s druge, medijske strane, potpuno po strani su ostala za javnost mnoga važna pitanja. Kadrovska kombinatorika, ko podržava koga za funkciju episkopa, a kome će arhijereji „izglasati“ nepoverenje, zauzela su najveći deo prostora u novinama. A gotovo ništa nismo saznali o tome kako će srpska crkva nastupiti na svepravoslavnom zasedanju na Kritu, da li se razgovaralo o susretu pape Franje i ruskog patrijarha Kirila ili o polaganju venca u Jasenovcu posvećenog „žrtvama 1941-1951”.

Kao što je i prošle godine, u burnoj saborskoj kadrovskoj kombinatorici, potpuno nezapaženo prošlo da je srpska crkva prihvatila dijalog o Stepincu sa Rimokatoličkom crkvom. Ni danas nije baš sasvim jasno kako će SPC braniti u Vatikanu svoje pozicije u vezi sa kanonizacijom zagrebačkog nadbiskupa niti šta se može očekivati od tog dijaloga. Bez namere da, umanjujemo značaj dobre kadrovske politike, ova pitanja se, ipak, mnogo dugoročnije odnose i na srpsku crkvu i njenu pastvu od toga ko će biti novi kanadski episkop.

Sabor traži da Tesla počiva na platou ispred Hrama Svetog Save

Sveti arhijerejski Sabor SPC razmatrao je pitanja imenovanja novih episkopa, ukazao na težak položaj srpske crkve u gotovo svim državama bivše Jugoslavije, ponovo pozvao da ostaci Nikole Tesle budu sahranjeni na platou ispred Hrama Svetog Save.

U zvaničnom saopštenju Sabora navodi se, takođe, da je najvažnija tema ovogodišnjeg zasedanja bila priprema za učestvovanje SPC na Svepravoslavnom Saboru u junu na Kritu. Na tom zasedanju, biće ukazano na višegodišnji problem nekanonskih upada episkopa i sveštenika Rumunske pravoslavne crkve u područja pod jurisdikcijom SPC, sa kojom bi moglo biti prekinuto kanonsko opštenje. Ukazano je i na probleme eparhija SPC u regionu. U južnoj srpskoj pokrajini položaj crkve i dalje je težak, u Hrvatskoj „ ustašoidni šovinisti harangiraju protiv SPC i srpskog naroda”, u BiH na delu je stalni pritisak, u Crnoj Gori sprema se zakon koji joj preti otvorenim progonom, dok u Makedoniji još traju montirani procesi protiv arhiepiskopa Jovana.

Za episkopa upražnjene Eparhije kanadske izabran je dosadašnji episkop istočnoamerički Mitrofan. Za vladiku istočnoameričkog imenovan je dosadašnji episkop australijsko-novozelandski Irinej, a za episkopa australijsko-novozelandskoga protosinđel Siluan (Mrakić iz Eparhije valjevske). Vladika zahumsko-herecegovački Grigorije i episkop budimljansko-nikšićki Joanikije ostaju administratori, Mitropolije dabro-bosanske, odnosno Eparhije mileševske. Takođe, „Milivoje Novaković, odnosno raščinjeni jeromonah Maksim, lažni artemijevski ‚horepiskop novobrdski i panonski’, isključen je iz crkvene zajednice”, navodi se u saopštenju.