Vrane napadaju samo kad brane ptiće

Maj, a katkad i jun, jesu dva meseca u godini kad sugrađani, bez naizgled posebnog razloga, mogu da očekuju iznenadne napade vrana. U takvim neprijatnim situacijama, koje nisu nikakva novost stručnjacima za proučavanje ptica, nedavno su se našli prolaznici u Zemunu, a od kandži i čvrstih kljunova ovih dana brane se i žitelji Bežanijske kose, Novog Beograda, Zvezdare...

Ornitolozi poručuju da napad vrana nije neuobičajena pojava i, ako je za utehu, traje samo nekoliko nedelja. Jedini razlog – ptice štite svoje mladunce.

– U ovo doba godine ptići vrana uče da lete i pod budnim su okom svojih roditelja. Budući da ne umeju dobro i vešto da koriste krila, oni često padaju na obližnje drveće ili trotoare. Prolaznike, pse, mačke i druge životinje odrasle vrane vide kao opasnost za svoje mladunce, pa zbog toga nastoje da ih zaštite. To je jedini razlog zašto baš u maju i junu vrane napadaju sugrađane – poručuje ornitolog Goran Sekulić, dodajući da ova vrsta ptica nije agresivna, i čoveka prati isključivo zbog hrane.

– Vrane nisu opasne jer su se navikle na prisustvo ljudi. Veoma su inteligentne. Svaštojedi su koji se, između ostalog, hrane insektima i drugim beskičmenjacima, sitnim glodarima, jajima drugih ptica, a u gradskoj sredini i ostacima hrane koja završava u otpadu. Ako nekog ozlede, to rade isključivo da bi zaštitile svoje mladunce. Kada sugrađani primete ovu pojavu trebalo bi što pre da označe mesto kako bi upozorili i ostale prolaznike – smatra Sekulić.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije podsećaju da vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta. Gnezde se uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima.

– Odrasle ptice najpre snažnim gakanjem šalju znake upozorenja, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu” da bi odbranile mladunce. Ovakvo zaštitničko ponašanje vrana traje desetak dana, posle čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada na ljude – podseća Miloš Radaković, iz zavoda, dodajući da je baš zato, u periodu kada mladunci izlaze iz gnezda neophodno biti oprezan.

– Ukoliko ptice uporno brane mlade, potrebno je, prilikom prolaska, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo kojim se može zaštititi od potencijalnog napada. Trebalo bi što pre, i po mogućnosti bez panike i naglih pokreta, udaljiti se od mesta gde ptice brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda. Vrane mogu i najmlađe prolaznike da doživljavaju kao uljeze, tako da se roditeljima savetuje dodatni oprez. Zarad bezbednosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru – dodaje Radaković.

U Beogradu postoje dve vrste vrane – gačak, koji je poznat po stvaranju kolonija u krošnjama platana u Bulevaru kralja Aleksandra, i siva vrana. Prva vrsta je ptica koja potiče iz stepskih krajeva, ali se prilagodila urbanoj sredini. Sivih vrana ima po celom gradu i njihov broj je u porastu, dok se brojnost gačaka smanjuje iz godine u godinu. Siva vrana se hrani raznovrsnom hranom biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka. U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Vrane su ptice koje u proseku žive četiri-pet godina. Prema grubim procenama, u prestonici ima nekoliko hiljada parova vrana.

Obavezna antitetanusna zaštita u slučaju povrede

Najbolji način da se ljudi zaštite jeste da izbegavaju mesta na kojima se nalaze gnezda vrana, ili da se, ukoliko se nađu u blizini, što pre udalje iz te zone. Ali, ako prilikom napada sugrađani zadobiju povredu na telu, najpre treba da je dezinfikuju, a potom i da se jave u najbližu ambulantu.

– Vrane i te kako mogu da ozlede prolaznike, a takve rane se uvek smatraju otvorenim pa im tako treba i pristupati. Potrebno ih je najpre isprati sapunom i vodom, a obavezno je i previjanje u narednim danima. Treba proveriti i da li je pacijent već vakcinisan protiv tetanusa pa, u slučaju da nije, mora obavezno da primi antitetanusnu zaštitu. Trebalo bi preventivno uključiti i neki antibiotik, a u zavisnosti od veličine rane, lekar će proceniti da li treba da se ušiva ili ne – objašnjava dr Mirjana Lapčević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.