Junak partizanskog mita

Velimir Bata Živojinović nije stekao odlikovanje u Drugom svetskom ratu, nije bio narodni heroj te vrste. Stekao ga je u partizanskim filmovima, i u drugim filmovima u kojima je glumio. Iako ne treba njegovu karijeru svoditi na partizanski film (bio je istaknuta figura crnog talasa, igrao je u mnogim popularnim komedijama), njegov glumački opus se najviše vezuje za ovaj žanr.

Partizanski film je služio da se kroz ideološku prizmu izgradi osnova za kulturu cele jedne zemlje. Umetnost, pa i film, bila je u službi izgradnje državotvornog mita druge Jugoslavije, projekta zasnovanog na ideji da je zemlja nastala u ratu u kome je ne samo odbranjena od okupatora već i legitimisana velikom žrtvom.

Boris Petrović

69. KAN

Festival bolji od nagrada

Milerova družina je odlučila da Zlatnu palmu dodeli Kenu Louču, ali složeni svet kakav je naš zaslužuje složenije slike

Prilike u svetu nisu sjajne, ali to ne znači da treba da se odreknemo humora. I ženstvenosti, i smelosti.

Žiri 69. festivala u Kanu, sa rediteljem „Pobesnelog Maksa” Džordžom Milerom na čelu, nagradio je filmove sa socijalnim temama, ali teške kao da je to odlika dubine. Upali su u zamku, ukratko, i pokazali da nemaju hrabrosti da daju glas manje poznatim autorima, ili onima u stvaralačkom zenitu. Maren Ade ili Džimu Džarmušu, na primer.

Visens Bataja

RELIGIJA I DRUŠTVO

Anarhizam i pravoslavlje

Pažljivije čitanje liberalnih ideja modernog doba, uključujući tu i anarhizam kao svojevrsnu sintezu liberalizma i socijalizma, otkriva religiozne i hrišćanske korene ovih ideja

Anarhizam i hrišćanstvo su pojmovi koji se često shvataju kao nekompatibilni i, štaviše, suprotstavljeni. Razloga za nepoverenje, a neretko i neprijateljstvo, između anarhista i hrišćana ima nekoliko.

Rašireno je shvatanje, kako među kritičarima anarhizma, tako i među mnogim grupama koje sebe nazivaju „anarhističkim”, da je anarhizam nešto što je veoma slično, ako ne i istovetno, terorizmu i haosu.

Ali anarhizam se može shvatiti kao politička filozofija koja afirmiše slobodu čoveka i ima kritički odnos prema strukturama moći, kao i težnju da se one dekonstruišu uvek kada njihovo postojanje i demonstracija moći nisu legitimni. Ova rezerva je neophodna jer smo svedoci mnogih situacija u kojima demonstracija moći i autoriteta može biti legitimisana.

Davor Džalto

MEDICINA

Bolje rob lekova nego grob

Nelečena hipertenzija vodi u grob svakog četvrtog kome „nije ništa”, a to je više nego zbog pušenja, pa i holesterola i gojaznosti

Da li je ispravno geslo „bolje grob nego rob lekova i medicine” kojeg se drži iznenađujuće veliki broj naših sugrađana kojima „nije ništa”, osim povišenog krvnog pritiska? Nije, jer je uvek bilo oslobođenih robova, dok iz groba osim Isusa Nazarećanina niko nije ustao. Kad se pogleda statistika, onda se vidi da nelečena hipertenzija vodi u grob svakog četvrtog kome „nije ništa”, a to je više nego zbog pušenja, pa i holesterola i gojaznosti. U Srbiji najmanje jedna trećina naših sugrađana iznad 35 godina ima hipertenziju, a što je još gore, polovina od njih to ne želi da zna, a kamoli da se maši merača pritiska. Zato svake godine imamo 30.000 novonastalih infarkta i moždanih udara, što nije zanemarljivo, pogotovo u tako maloj zemlji kao što je Srbija.

Momčilo B. Đorđević

15. Bijenale arhitekture u Veneciji

Izveštaj sa fronta

Od stararhitekata stiglo se do arhitekture za izbeglice, siromašne i one ugrožene elementarnim nepogodama, od raskošnih i skupih paradnih zdanja do skromnih privremenih objekata od recikliranih materijala. Od centra ka margini, od Evrope i Amerike ka Aziji i Africi…

Bilo je to vreme postmoderne, revolucionarnih promena u arhitekturi, vreme velikih poteza, stilskih citata, šokantnih zgrada, novih teorija, velikih nada... Vreme prvog Bijenala arhitekture u Veneciji.

Dok ovo pišem sprema se vernisaž 15. Međunarodne izložbe arhitekture. Već se odavno zna da je glavni selektor čileanski arhitekta Alehandro Aravena, dobitnik Prickerove nagrade, da je moto ovogodišnje izložbe Izveštavanje sa fronta, da je za Paviljon Republike Srbije na konkursu izabran koncept Heroik: Free Shipping Stefana Vasića, Ane Šulkić i Igora Sjeverca, da se arhitektura okreće izbeglicama, siromašnima, ugroženima, ili je bar tako na Bijenalu...

Snežana Ristić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DITITALNOM IZDANjU