Državu ne sme da vodi jedan čovek

„Ja imam mišljenje ko bi trebalo da bude u vladi, kao što ga ima i svaki građanin Srbije. Ali, ja na to ne utičem, o tome ne odlučujem, u to neću da se mešam. Da li vam ličim na čoveka koji bi sada rekao Vučiću koga da uzme za ministra ili koju političku stranku da uzme u koaliciju? A on od jutra do večeri odgovara na pitanja kako mu radi koji ministar, da li je zadovoljan koalicijom koju je napravio”, kaže u razgovoru za „Politiku” predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pojašnjavajući nedavnu izjavu da ne želi da prejudicira ko bi mogao ući u vladu, pošto bi njegovo mišljenje možda moglo da se razlikuje od mišljenja koje će prevladati.

Premijer se nije savetovao s vama, nije tražio vaše mišljenje?

Mi smo samo razgovarali o tome.

Dakle, ipak ste razgovarali?

Naravno da smo razgovarali, razgovaramo o svemu. Ali ono što on radi treba on da objavi. Ono što ja radim, ja objavljujem. Naši razgovori samo služe da svako od nas ili učvrsti svoje mišljenje ili da ga formira.

Povodom sukoba između vaše savetnice za medije i analitičara Dragomira Anđelkovića rekli ste da, pošto je reč o saradniku predsednika Republike, može da se desi da ne bude zaštićen koliko zaslužuje.

Analizirajući medije, koliko su zainteresovani za ono što radim, a koliko svi rado objave istu laž koja krene od jednog medija, naravno da sam zaključio da ćemo mi ovde imati problema, sve dok sam ja predsednik Republike. Nekome nisam po volji, nekome se ne sviđa to što radim, nekome se ne sviđa ono što ne prihvatam da uradim. Moji postupci su patriotski motivisani, pre svega zastupam interes Srbije, a potom se trudim da nijednim svojim potezom ni na koji način ne dovedem Vladu Srbije u situaciju iz koje bi morala da se izvlači zato što bi neki moj potez bio suprotstavljen toj Vladi Srbije. Što se tiče mojih obaveza, ispunjavam ih marljivo i predano, međutim, javnost malo o tome zna, uglavnom se priča vrti oko tabloidnih izmišljotina. Mnogo puta sam ukazivao, istina bezuspešno, na to da se moj hod po mukama nastavlja još od vremena predsedničke kampanje, kad je postalo jasno da bih mogao i da pobedim. Iz više razloga, jedan je i to što sam želeo da budem putokaz budućim predsednicima, pa sam napustio političku stranku koju sam osnovao i vodio. Zatim i moja struktura ličnosti je takva da ja, izgleda, umem da trpim mnogo udaraca, a nisam spreman da bilo koga ožalostim, da bilo kome uzvratim bilo kakvo zlo.

Da li ste mogli da očekujete da će vaš mandat proteći u tim, kako kažete, napadima na vas?

Ja sam samo očekivao korektan odnos, očekivao sam da svako ko me ne voli mora da razmisli da li voli one koji su glasali za mene, da li voli one koje ja predstavljam. Funkcija predsednika zamišljena je tako da bi bilo bolje da je biran u Skupštini. Ali, kad vas narod izabere, i to ima svojih prednosti, jer se svugde u svetu s poštovanjem razgovara s predsednikom koga su građani izabrali direktno. Znam da mnogima u Srbiji iz više razloga ne odgovara to što sam ja predsednik. Znam da bi svako voleo da je predsednik njegov kandidat, što je takođe nemoguće. Nijednim svojim potezom nisam ugrozio ni najsitniji interes Srbije. Naprotiv, obnovio sam stara i sklopio nova prijateljstva, što je bilo nezamislivo pre mog mandata.

Dakle, mislite da bi bilo bolje da se predsednik bira u Skupštini?

Neka to odluče građani, kada i ako im se ikad bude ponudila takva opcija. Ja sam se, i kada smo se Koštunica, Tadić i ja dogovarali oko novog ustava, zalagao za ustavnu odrednicu da predsednika bira Narodna skupština. Međutim, Tadić je insistirao na tome da predsednika direktno biraju građani, jer je bio ubeđen da će veoma dugo da pobeđuje. Želeo je da se Ustav promeni tako da bi mogao da ima još dva mandata. Znam i da bi bilo bolje da natpolovična većina izabere predsednika.

Zar vam veću snagu ne daje upravo činjenica da ste izabrani neposredno od građana?

To vam daje unutrašnju snagu. Ja sam potpuno miran, zato što su me građani birali da zastupam interese Srbije, a ne neke neke koalicije, skupštinske većine sastavljene od različitih ljudi, to bi moglo da stvara nestabilnost kod predsednika. Još ako ista većina koja ga je izabrala može i da ga smeni, onda vi, kad radite svoj posao, morate da brinete o tome šta će vam reći i oni koji nisu vaši politički istomišljenici. Naravno da je slabiji predsednik koga je izabrala Skupština i da zavisi od skupštinske većine, a ako predsednik države zavisi od volje neke većine, to onda nije prava mera za predsednika. Ja sam prihvatio svaki način izbora predsednika, samo iz iskustva ukazujem na ono šta predsednik može da doživi.

Medijska haranga ne može da utiče na građane Srbije, ali može da utiče na moj duševni mir i mir moje porodice, mojih prijatelja, mog okruženja. Mnogi moji prijatelji i lično su povređeni, kažu da nisam to zaslužio. Ali, kad pogledam ko me napada, znam da je to pripejd novinarstvo. Ko ubaci dopunu, taj dobije članak o meni, pa kad dva-tri dana nema dopune, onda nema pisanja o meni i tako se to vrti ukrug. Ja ću to da izdržim.

Da li se slažete s tezom da je značaj neke funkcije u Srbiji u srazmeri s moći političke ličnosti koja je obavlja?

To ne sme da dozvoli nijedna država, nijedan narod. Kad bi se to dozvolilo, to bi bila diktatura. Ne sme da postoji jaka ličnost od čije će strukture zavisiti kako će da se vodi država. Država se vodi po Ustavu, zakonu, u skladu s najvišim interesima države. Čovek nije jak ako tuče pesnicom, ako vređa u medijima, ako ima petsto kilograma. Čovek je jak ako su mu nastupi jaki, ako njegove reči ostavljaju posledice, ako njegovi susreti ostavljaju trag. Moja snaga je u tome što sam osnažio poziciju Srbije. Ja sam jak predsednik Republike, jer nećete naći nijednog predsednika s kojim sam se sreo, a mislim da sam se sreo gotovo sa svima, koji će jednu lošu reč da kaže nakon susreta sa mnom, ne samo o meni, nego ni o Srbiji, nijednog koji nije promenio negativan stav o Srbiji.

Ovih dana Zorana Mihajlović je rekla da je godinu dana pre predsedničkih izbora rano govoriti o tome ko će biti kandidat SNS-a, a i Aleksandar Vučić je pre dve nedelje na pitanje da li će vas podržati odgovorio da je rano govoriti o tome...

Tema je nametnuta da bi se videlo da li postoji sukob između Aleksandra Vučića i mene. Ljudi koji su se predstavili kao kandidati, za njih je normalno da budu kandidati, to su predsednici svojih stranaka, a pravo i obaveza svakog predsednika stranke jeste da bude kandidat na predsedničkim izborima. Mi imamo mnogo posla, ja razumem Aleksandra Vučića. Zašto bi se sada izjašnjavao o tome? Kad bude vreme za izjašnjavanje, lako će da se izjasni. Sad je pred nama mnogo posla. Pažnja medija okrenuta je prema predsedničkim izborima koji će biti za godinu dana, a svakog dana se živi u Srbiji. To nikad nije bila bitna tema godinu dana pred izbore, izuzev u ovom slučaju, u kojem se računa da bi, ako se eventualno ne kandidujem, ako ne budem kandidat SNS-a, ako ne pobedim na izborima, Aleksandar Vučić ostao bez glavnog oslonca. I da bi mogao da se proizvede predsednik Republike koji bi bio s njim u kohabitaciji, koji bi bio u sukobu s njim svakog dana. Da li bi to bilo dobro za Srbiju, šta bi donelo Srbiji? Ponovo nemire, ponovo antagonizme.

Da li bi SNS mogao da ima drugog kandidata, a da to ne budete vi?

Vi sad ponovo pričate o izborima. Saznaćete na vreme.

Ponovo ste na meti napada „Kurira”, jedno vreme kao da je vladalo primirje između vas i tabloida...

To je stari odnos prema meni: ili sam čovek koga treba razapeti na krst ili sam čovek o kome ne treba ništa reći kako mu ne bi rasla popularnost. Ne postoji sredstvo informisanja za koje biste rekli da favorizuje Tomislava Nikolića. Skoro da ne postoji javno glasilo za koje možete da kažete da me prati na potpuno korektan način. Ima mnogo medija koji me uopšte ne prate ili koji su protiv mene. I sami upadate u zamku da, kad ne napišu ništa loše o meni, neku izmišljotinu, bljuvotinu, kao o nekoj zvezdi iz rijalitija, a ne o predsedniku, kažete da postoji neki dogovor između nas. A zašto bih ja morao da imam dogovor s novinama da me ne blate, da ne iznose o meni insinuacije. Vajni analitičari jedva čekaju da ih neko pozove iz redakcije tabloida i pita kako komentariše ono što je objavljeno o Tomislavu Nikoliću. Ja nemam nikakav dogovor ni sa kim. Da neko iz Predsedništva preti, ne bi taj analitičar Anđelković imao o čemu da piše. On piše o pretnjama zato što niko iz Predsedništva nikome ne preti, niko nikoga ne opominje. Ako neko pozove i pita šta vam to treba, zašto ovo radite, pa valjda treba to da pitaju, ali to nije pretnja. Nemam dogovor ni sa kim, nemam novaca da platim bilo kome ko uređuje novine, ko je vlasnik novina, a i da imam, ne bih to plaćao, tako da nikad ne znam šta ću, kad ujutru otvorim novine, pronaći u njima. Ja na to ne utičem.

Svugde u svetu tabloidi kopaju po prljavom vešu...

Prvo, nije to kopanje po prljavom vešu, nemojte tako da govorite. Ono što se o meni napiše u mesec dana mislim da ne biste mogli da saberete o svim predsednicima u svetu za godinu dana. U svim zemljama u svetu funkcija predsednika podrazumeva neki način dostojanstvenog odnosa prema njemu, posebno zato što ja ni na koji način ne iritiram bilo kojeg novinara, nikada nisam nikoga uvredio ni povredio, ali kao da postoji nekakav plan da se ja sam uklonim iz medija da bi njima ostalo celo bojno polje da pišu šta hoće, pošto ja izbegavam da dajem intervjue. Pola vašeg intervjua su teme koje se ne tiču predsednika Republike, ali i vi podležete atmosferi, hteli biste da vam pričam o nečemu što nije deo mog posla.

Da li neko stoji iza tih tabloida ili je to samo njihova želja da podignu tiraž?

Pitajte tabloide šta je njihova želja.

Rekli ste nedavno da je „neko” odlučivao da ne može podjednako da predstavi u medijima Vladu i predsednika, pa je rešio da predstavi Vladu i tako ste, kako ste rekli, vi ostali negde po strani, kao da baš ništa niste uradili. Ko je taj „neko”?

Vaš urednik, urednik RTS-a, urednik „Informera”, urednik lista „Alo”, urednik B92, Studija B. Svi učestvuju u tome, ja to gledam i čitam. Da li vam je to neko naredio? Nije. Sami mislite da je to tako dobro, zato što je očigledno da nisam miljenik nikome od vas. Ali to me ne sprečava da radim dobro za Srbiju, imaću čime da se pohvalim kad mi istekne mandat, potrebni su sati i sati emisija, ili brojevi i brojevi novina da se pomene sve šta sam uradio. Ako treba, zamoliću da se odštampa neka knjiga, kad već nije moglo da se vidi i pročita, da posluži drugima da me kritikuju zbog toga što bude u toj knjizi, zbog svega onoga kad sam u odlučujućim trenucima sprečavao katastrofalne poteze koje bi Srbiji mogli da donesu zlo.

Da li ste čuli neku novu ideju od predstavnika opozicionih partija koji su bili kod vas na konsultacijama?

Nisam čuo ništa novo što bi možda moglo da preokrene situaciju u Srbiji na mnogo bolje. Ja sam poštovao ustavnu obavezu oko koje bi se posle danima ispredale priče, koja nije imala cilj da dođemo do mandatara, pošto je već bilo jasno ko ima većinu u Skupštini. Neki su došli samo da me pred kamerama uvrede i povrede. Žao mi je samo što Pinki nije došao da vidi Tita.

Da li vas je iznenadilo što Šešelj nije došao?

Nije, ja sam znao da neće doći.

Šta je razlog?

Trebalo je da pogleda u oči čoveka koji mu nikad nije naneo nikakvo zlo, koji je poštovao njegove želje, zbog čega je izbačen iz stranke, čoveka kome psuje majku koja je mrtva pedeset godina, čoveka o kome laže svakog dana, a ja mu ne odgovaram ni jednom jedinom rečju. Mislim da on to suočavanje sa samim sobom nije mogao da podnese.

Niste hteli da ulazite u polemiku s predstavnicima radikala?

To je besmisleno. Znao sam da će početi da me vređaju i nisu došli da govore o vladi i čak sam dozvolio da govore dok su tu još bili snimatelji. Čim su rekli da oni ne misle s Aleksandrom Vučićem da ulaze u vladu, ja sam ustao, jer je moj posao bio da saslušam da li žele da uđu u vladu ili ne.

Šta je presudilo da promenite stav u vezi s Vukom Jeremićem i date mu podršku za kandidaturu za UN?

Osnovni razlog je da je odlučeno da bi Srbija trebalo da ima kandidata. I zaista, onaj ko najbolje poznaje UN, strukturu, ko je stvorio dosta kontakata – to je Vuk Jeremić. On je imao moju potpunu podršku, onda je došlo do te izjave o Unesku koja nije bila dobra, koja je mogla da posluži isključivo domaćoj javnosti, ali, na sreću, nije donela veliku štetu. Vuk Jeremić i ja smo razgovarali i on je shvatio zašto sam rekao da neće imati moju podršku. Međutim, ja ću se na svoj način uključiti u podršku Jeremiću, zato što postoje države s čijim predsednicima ja komuniciram, gde Jeremić nema dovoljno kontakata. Učiniću sve što mogu da pobedi.