Država vratila staru deviznu štednju

Poslednja obveznica stare devizne štednje dospeva na naplatu. Srbija će njenom isplatom posle 14 godina konačno izmiriti ukupan dug od 4,2 milijarde evra prema vlasnicima deviznih štednih uloga i njihovim naslednicima, deponovanih u četiri državne banke koje su otišle u stečaj, ali i u piramidalnim štedionicama „Dafiment banci” i „Jugosdkandiku”.

Zakonom o regulisanju javnog duga po osnovu stare devizne štednje 2002. godine propisana je obavezna konverzija deviznih uloga u obveznice Srbije, koji se godišnje uvećavao za kamatu od dva odsto do dana dospeća.

Prva dospela obveznica „serije A” isplaćena je 26. avgusta 2002. u visini od 276,10 evra, a naredne svakog 31. maja, s tim što se njihov iznos uvećavao. Od 2005. do ove godine godišnja rata po jednom ulogu nije mogla biti manja od 500 evra.

Obveznice stare devizne štednje mogle su, uz diskont, da se naplate i pre njihovog dospeća, a donedavno se ovim vrednosnom papirima trgovalo na Beogradskoj berzi.

– Isplatom poslednje obveznice stare devizne štednje država je ispunila svoju obavezu prema građanima, a istovremeno je vratila poverenje u finansijski sistem – smatra Nenad Gujaničić iz „Vajs brokera”. – To se najbolje vidi po visini prinosa na ove vrednosne hartije, koji su 2002. i 2003. bili preko 20 procenata, da bi poslednje serije nosile prinose koji nisu bili veći od dva-tri odsto.

Promet ovih obveznica bio je oslobođen poreza, provizije na platni promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske transakcije, kao i drugih poreza, a njihovi vlasnici su u rokovima njihovog dospeća mogli da ih koriste i za plaćanje svojih poreskih obaveza prema državi.

Obveznicama devizne štednje u procesu privatizacije mogla su da se kupuju društvena preduzeća, podseća Gujaničić. Obračunavala se njihova nominalna vrednost, tako da su firme mogle biti kupovane uz diskont od 40 do 50 odsto.