Opasne munje i gromovi

Proslava dečjeg rođendana u parku Monso u osmom arondismanu Pariza prošle nedelje pretvorila se u dramu kada je grom pogodio deset osoba, među njima najviše mališana uzrasta od sedam do 11 godina.

– Iznenada je počeo pljusak i svi su potražili sklonište ispod drveta. Onda je udario grom. Svi smo skočili kada smo videli da je pogodio u grupu dece koja su bila u parkiću na rođendanskoj čajanci – izjavio je jedan od očevidaca za britanski „Telegraf”. Istog dana sevalo je i u drugim delovima Evrope, u Nemačkoj je povređeno tridesetak mališana kada je grom udario u jedan fudbalski teren na kome se održavala dečja utakmica, dok je na jugu Poljske od udara groma poginuo muškarac dok je planinario, a nekoliko njih je povređeno. Ciklon je faktički prekrio zapadnu i srednju Evropu, a sada se proširio i na naše područje. U Srbiji je već dva dana na snazi žuti meteoalarm. Meteorolozi najavljuju pljuskove praćene snažnom grmljavinom koji će od četvrtka biti učestaliji. Temperatura će biti u blagom padu pa nas tako do vikenda očekuje oko 25 stepeni.

– Oni koje nevreme snađe na otvorenom prostoru ne treba da budu u panici, ali treba da znaju da je svaka grmljavina potencijalno opasna pojava. Ukoliko 30 sekundi posle munje začuju udar groma, trebalo bi da se potrude da što pre uđu u zatvoren prostor. Ako skloništa ipak nema, nikako ne treba stajati ispod usamljenog drveta, na otvorenom prostoru, ravnici, čistini, jer postoji velika mogućnost da baš tu udari grom – kaže meteorolog Nedeljko Todorović.

Uprkos uvreženom mišljenju da su kišobrani sa metalnim delovima ili mobilni telefoni pretnja, Todorović tvrdi da oni ipak ne privlače udar groma.

– I automobili i stabla drveća mogu biti dobra zaštita, ali samo ako nisu usamljeni. Kad grom udari u dalekovod ili trafo-stanicu, električni napon iz oblaka prenosi se na elektroinstalacije koje se dalje šire sve do kućnih aparata. Zato je veoma važno da se svi uređaji u kući isključe iz struje – upozorava meteorolog.

Munje su jedna od najlepših manifestacija sila koje deluju u prirodi, ali su istovremeno i jedan od najopasnijih prirodnih fenomena, upozorava dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku.

– Ukoliko je ova 2016, sasvim obična godina, munje će usmrtiti više stotina ljudi i izazvati nekoliko hiljada šumskih požara i biće odgovorne za štetu od nekoliko stotina miliona američkih dolara. Gde i kada će se dogoditi udar munjom ne može se sa sigurnošću predvideti – objašnjava Dujko i dodaje da se 70 odsto munja pojavljuje iznad kopna u tropskim predelima jer tu dolazi do susreta i mešanja hladnih i toplih vazdušnih masa što pogoduje procesima koji vode ka naelektrisavanju oblaka.

Bogovi munje

– Munje i gromovi su od davnina izazivali strah i poštovanje kod ljudi. U gotovo svakoj mitologiji možemo pronaći boga munja i gromova. Kod starih Grka to je Zevs, a kod starih Rimljana Jupiter koji koristi munje za kažnjavanje neprimerenog ponašanja. Kod starih Slovena, bog Perun je neka vrsta slovenskog Zevsa, jer kontroliše munje i gromove. U hrišćanskoj tradiciji Srba i drugih slovenskih naroda, ulogu Peruna preuzima sveti Ilija. Po narodnoj tradiciji, on se vozi u vatrenim kolima koje vuku konji iz čijih nozdrva izbija plamen – navodi Saša Dujko.

Preživeo šest bliskih susreta s munjama

Živim „gromobranom” smatra se jedan Kubanac koga je grom pogodio čak šest puta. Prvi put električno pražnjenje desilo mu se 1982, a zatim je preživeo dva udara 1987, a bliske susrete s munjama imao je i 1991, 1998. i 2005. godine.

– Kada do nesrećnog slučaja dođe treba znati da žrtva udara groma ne predstavlja opasnost po onog ko joj ukazuje pomoć – kaže Nedeljko Todorović.