Majski podemos

U maju sve buja, pa i mržnja, od Blajburga, preko Sarajeva do Prištine. Samo smo mi postali miroljubivi pa kod nas cveta ljubav. Doduše, ne u hiljadu cvetova, nego samo prema jednoj cvećki koja se zaliva i narodnim i narodnjačkim suzama radosnicama. Za nekog je taj cvet „lepi čova”, za nekog „carevo oko”, a za opoziciju kaktus, što je njihov subjektivni osećaj. Pokazali su to i izbori, ali i u vladajućoj stranci koja je imala samo jednog kandidata za predsednika, za razliku od demokrata, kod kojih će uskoro svaki član biti kandidat za predsednika. Sudeći, dakle, po izborima, izabran je car. Zato je na ravnoj nozi razgovarao sa Putinom koji dublira ruskog cara u opasnim scenama geopolitike. Šta je car caru došapnuo, ne zna čak ni CIA. To će se videti prilikom sastavljanja nove vlade.

Ova monolitnost partije i naroda (ne mislim na građane) stvorila je srpski podemos, ali ne u opoziciji, nego u vlasti. podemos u Španiji znači „mi možemo”, a kod nas je poprimio varijantu – može nam se. Ne mislim na Savamalu jer kako nam je, onomad, saopšteno: nisu u pitanju bile fantomke, niko nije vezivan, nije ih bilo tridesetak, nego svega jedanaest, od golmana do levog krila. Preplašenim (bez razloga) građanima učinile su se fantomke jer su ti veseli momci imali takav izraz lica. Kao i oni na parkingu Partizanovog stadiona sa ljudskom maskom. Uostalom, neki sa fantomkama su, svojevremeno, rušili dostojanstvo i ugled predsednika republike, pa nikom ništa. Čuvar jeste bio vezan, ali za svoj posao koji je radio predano. Desetominutni informacijski mrak nekih prolaznika bio je za njihovo dobro jer mobilni zrače i štetni su za ljudski organizam. Sve u svemu, stradali su samo oni vlasnici porušenih nekretnina koje su stekli kriminalom.

Monolitnost vođe i naroda (opet izuzimam građane) pokušavaju da ugroze niko drugi do mediji koji tvrde da istina može da ima više lica. Sa i bez fantomki. Sa časnim izuzecima ružičaste televizije i „dezinformera”, koji su preuzeli ulogu posleratnih „Komunista” i „Borbe”. Što se tiče smena u TV Vojvodina, to je već preraslo u tradiciju – svi su radili isto.

Satira stenje pod teretom mnoštva inspiracija. Bolji život, koji samo što nije, potpuno će da je skrha pa će ostati samo u tragovima. A što se tiče vlasti, tragovi satire već sada „smrde nečovještvom”.