Država opet zakinula penzionerku

Kragujevac – Još se nije oporavila ni od prvog smanjenja penzije s početka 2015, a već je doživela novi šok. Starom računovođi iz nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva Desanki Petrović, koja sada ima 84 godine i ne vidi dobro, ipak nije promaklo da je, umesto s kraja prošle godine propisanih 1, 25 odsto, dobila povišicu od 0, 9 procenata.

Nominalna suma nije velika, svega 154 dinara manje, ali ova stara kragujevačka gospođa, diplomirani ekonomista, koja je radni vek okončala još pre 26 godina, nije mogla da istrpi novu nepravdu, to što joj je, kako kaže, država ponovo „zavukla ruku u džep”.

– Ja sam, sinko, 40 godina radila u SDK kao finansijski inspektor i ni jedno rešenje mi nije oboreno. Sad da me neko nasamari pod stare dane, neće moći. Rekli su da će svi penzioneri dobiti povišicu od 1, 25 odsto, da će nam toliko biti vraćeno od onog što nam je oduzeto, a ja, iako sam teški šećeraš, gledam svoje priznanice i imam šta da vidim. Umesto da mi penzija bude povećana za 618 dinara, dobila sam 464. To je na moju penziju, koja je posle smanjenja pala na 49.500 dinara, povećanje od oko 0,9 odsto. Boli me to, sinko, ne zbog sume, nego što ponovo hoće da nas prevare, nas penzionere koji hranimo i decu i unuke. Uostalom, za tih 154 dinara mogla sam unuci da kupim kilo banana. Sin, profesor fizičkog, nigde ne može da se zaposli – priča u dahu naša sagovornica koja se gradom kreće uz pomoć belog štapa.

Pošto je pre tri meseca ustanovila „grešku u računu”, ova kragujevačka penzionerka se obratili svim nadležnim institucijama. Ubeđena da je zakon prekršen, pisala je kragujevačkom i republičkom fondu PIO, žalila se činovnicima u ministarstvima rada i finansija, a htela je da čuje i sekretara Vlade Srbije, što joj nije bilo omogućeno. Iako je, kaže, prošla sve instance, pravi odgovor nije dobila.

– U fondu PIO su tvrdili da su svima povećali za 1, 25 odsto, a ja sam im uporno govorila da to nije tačno, pa su me, kad sam im dojadila, uputili na Ministarstvo rada. Tamo su mi doslovce rekli „nemojte više da nas gnjavite” i prebacili me na Ministarstvo finansija, koje je, kao, nadležno za sve isplate. Ni tu nisu želeli da me saslušaju, pa sam zvala direktno Vladu Srbije. Htela sam da se čujem sa sekretarom, ali su mi na centrali objasnili da mogu samo da mu pišem. „Šta imam od pisanja, kad će to da završi u korpi za otpatke”, tako sam završila razgovor koji više nije imao smisla – prepričava gospođa Petrović svoje putešestvije kroz lavirinte državne birokratije.

Na koncu potrage za odgovorom da li je prekršena odluka vlade o povećanju penzija za 1, 25 odsto, naša sagovornica je dobila pismo iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U zamršenom odgovoru na svoju žalbu, prepunom paragrafa i koeficijenata koji se međusobno množe, penzionerka Desanka je „pročitala” da se i povećanje od 1, 25 odsto računa po istom sistemu po kome su penzije prvi put smanjene. Za osnovicu je, kako stvari stoje, uzet iznos umanjene penzije.

– Povišicu od 1, 25 odsto dobijaju samo oni penzioneri koji primaju ne više od 25. 000 dinara, nešto manje oni koji imaju između 25.000 i 40.000, a još manje oni sa penzijama većim od 40.000 dinara, u čijoj sam i ja grupi. To je suština njihovog odgovora, ali ja mislim da je to protivzakonito i tražiću od premijera Vučića da se greška ispravi. Rekao je da će posećivati gradove, a ja ću ga sačekati u Kragujevcu, da ga, ovako ćopava i ćorava, pitam o čemu se radi – poručila je gospođa Petrović, koja je, kao pravi novinar istraživač, obavila i naš posao.

Možda to nije posao premijera, ali bi vladini činovnici i drugi nadležni organi možda još jednom trebalo da provere da li su zakoni koji se odnose na povećanje penzija od 1, 25 odsto u potpunosti ispoštovani. Jer, kako reče naša sagovornica, penzioneri u Srbiji izdržavaju i decu i unuke, zbog čega ni 154 dinara nije za bacanje.