Odmor na dva točka

To više nije grupa čudaka, turističkih nomada, koji na pretovarenim biciklima obilaze zemlje Mediterana ili prolaze putevima od severa ka jugu Evrope. Više od dve decenije u Evropi, Americi, Kanadi, stari i mladi, parovi ili čitave porodice odlaze na izlete ali i na dugolinijska putovanja od nekoliko nedelja obilazeći istorijska i turističkaodredištaPo podacima ECF (Evropske biciklističke organizacije), više od 100 miliona kraćih ili dužih putovanja ostvari se svakoga dana u Evropi. Skoro 300 miliona biciklista (više od automobila) pređe oko 100 milijardi kilometara godišnje a prosečno svaki građanin Evrope u pedesetak vožnji godišnje pređe od 125 do 200 kilometara biciklom. U zemljama EU na 1000 stanovnika dolazi više od 500 bicikala a svake godine se proda 15 miliona novih dvotočkaša. U jednoj od anketa 45,4 odsto Nemaca izjavilo je da na odmor odlazi noseći bicikl ili vozeći gaNajzanimljivijipodatak za sve turističke privrede sveta jeste da devetnaest miliona Evropljana letovanje provodi na biciklu, tj. putujući biciklističkim rutama širom Evrope.

Dakle niko više ne može da zanemari ove brojeve koje turistički stručnjaci od Islanda do Grčke, Italije ili Španije pomno analiziraju i pokušavaju da ubace u saobraćajne, infrastrukturne ili trgovinske planove.

Biciklizam je u čitavom svetu a posebno u Evropi pravi hit. Ne samo takmičarski i profesionalni već rekreativni i dugolinijski koji podrazumeva biciklističke ture širom kontinenta kaže Milan Borić sekretar Udruženja ljubitelja biciklizma- Jugociklin kampanja. Niko više ne planira odmor kao beskonačno izležavanje i lenstvovanje na plaži uz malo plivanja i poneki skok u vodu a sve uz antologijske količine roštilja, sladoleda i voća. Provesti odmor uz bicikl, porodicu ili prijatelje, vozeći bezbednim biciklističkim stazama uz istomišljenike, osetiti boje, ukuse i mirise predela, upoznajući ljude neponovljivo je iskustvo.

Nisu to askete ili nadljudi koje pratimo u profesionalnim biciklističkim trkama "Tur de Frans", ili "Điro D′Italija" ili "Vuelta" u Španiji. I ljudi prosečnog zdravlja(koji se bave biciklizmom)mogu sebi da priušte ovakav vid odmora uz malo organizacije i iskustva na kraćim i dužim izletima sa ljubiteljima zdravog života i pedaliranja precizno planirajući dužine pojedinih etapa i prilagođavajući ih kondiciji i mogućnostima samih učesnika.

Na Zapadu postoje i agencije za biciklistički turizam koje, u zavisnosti od imovinskog stanja klijenta organizuju prevoz do nekogodredišta odakle počinje vožnja, obezbeđuju servisnu i medicinsku pratnju i rezervišu prenoćištai to u hotelima od tri ili više zvezdica. To je luksuzna varijanta ovog vida turizma, jako popularna kod bogatih slojeva ali prava masovnost se ogleda u klasičnom cikloturizmu koji podrazumeva prenoćište u skromnijim pansionima, kampovima i privatnim smeštajima duž biciklističkih ruta.

Kroz čitavu Evropu postoji 12 osnovnih ciklo pravaca po ECFu, i sijaset manjih, regionalnih obeleženih staza, obično po nasipima reka koje su najatraktivnije, ali i najblaže za vožnju. Kod nas su to stazeduž dolina Tise, Dunava, Morave koje predstavljaju međunarodne velo pravce broj 6 i 12 i spajaju severnu i srednju Evropu sa Mediteranom i Crnim morem.

Iskustva su pokazala da izgradnja koridora izuzetno utiče na razvoj regionalne turističke privrede, infrastrukture u malim i mikrocelinama uz seoski, nautički i kamperski turizam kao i čitavu mrežu malih pansion cikloservisa, restorana i kafea. Jedan cikloturista kroz našu zemlju ne proleti brzim automobilom za desetak sati već prolazi kroz Srbiju od pet do deset dana i za to vreme jede, pije, spava, odlazi u muzeje, posećuje koncerte i izlaziuveče. Takva staza, deo podunavskog ciklokoridora, u prvoj godini po izgradnji od Bratislave do Budimpešte dovela je u glavni grad Mađarske trista hiljadaturista na biciklima. Ne treba ni govoriti šta bi desetak procenata od ovog broja značilo za Beograd.

Nemačka vladina agencija za tehničku saradnju GTC je pionirski krenula u posao obeležavanja pravaca kroz Srbiju kao deo velike transevropske biciklističke maršrute"EuroVelo 6" koja spaja Atlantik sa Crnim morem. Postavljanjem 320 putokaznih oznaka naša zemlja je dobila prvu obeleženu ciklorutu, urađenu po evropskim standardima i zapravo "prešla Rubikon" u odluci osvajanju razvoja, kako kažu stručnjaci - turizma budućnosti.