Žena je miljenica prirode

Priroda ne funkcioniše po principima političke korektnosti. Ona je izabrala ženu za svoju miljenicu, svidelo se to nekome ili ne. Dala joj je priliku i privilegiju, moć – da rađa novi život! Zato je osnovno poslanje žene – da rađa i čuva život. Muškarci, naročito moćni muškarci, zaboravili su da su ih žene rodile. Na nesvesnom nivou, oni nikada nisu oprostili ženama što su ih baš one rodile...

Kada se žena odriče svog osnovnog poslanja, koje joj je darovala priroda, da rađa i čuva život, kad ostavlja svoje tek rođeno dete kraj kontejnera ili ga ubija, kao ovih dana, u svojoj zatvorskoj ćeliji i mrtvo drži ispod kreveta, to je znak da je energija destrukcije i smrti u društvu došla po svoje. Sve veći broj zlostavljanih i ubijenih žena takođe svedoči o tom fenomenu.

Kada su to i gde muškarci i žene delili sve blagodeti ovog sveta? Nikad i nigde! Zato to mora ostati ideal kome težimo i koji ćemo preneti u nasleđe našim kćerima. Važno je, kako kaže gospođa Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za manjinska i ljudska prava, u tekstu „Živimo u muškom svetu”, da se hitno donese zakon i strategija o ravnopravnosti među polovima. I ne samo to, potrebno je – definisati prioritete u sledećih pet godina! Srbija je danas siromašno, inertno društvo, koje je razorila „bela kuga”. O „beloj kugi” godinama pričamo samo prazne priče... Ja sam za osnivanje ministarstva za žene i populacionu politiku... Za budućnost Srbije, to je mnogo važnije od nekih drugih ministarstava. I to je moj predlog budućem predsedniku Vlade Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću.

Pojedinac, građanin i njegova sloboda, centar su sveta, centar su kosmosa, ali društvo počiva na porodici... Država Srbija mora na sve načine da pomogne porodicu – na koju su oslonjena deca, stari, bolesni – a naročito porodice sa troje i više dece. I sve one važne, ranjive profesije društva, u kojima uglavnom rade žene, a malo zarađuju: socijala, dečja zaštita, školstvo, zdravstvo. Moramo konačno da napravimo – ličnu kartu ženske scene u Srbiji! Onda se neće dogoditi da u istoj nedelji gospođa Paunović kaže da žene, na istim poslovima, zarađuju manje od muškaraca 11 procenata, a da Ivica Dačić tvrdi da je to 20 procenata. Paunovićeva kaže da žene imaju 30 procenata vlasništva, a stalno se pominje cifra od 17 procenata. Ulepšavanje i šminkanje nikuda ne vode... Potrebna nam je realna, ženski senzitivna statistika u društvu, kao podloga za aktivnost.

To je samo deo istine. Svet se promenio, Srbija se promenila, samo u dve generacije žena. Kada sam početkom sedamdesetih godina 20. veka, posle završenog fakulteta žurnalistike na Beogradskom univerzitetu (FPN), počela da radim kao novinarka u jednoj beogradskoj redakciji, novinarke su bile – retke zverke u Jugoslaviji. Danas je to potpuno feminizirana profesija, gde se teško radi i teško živi. Novinarke s frilens statusom i samohrane majke surovo su eksploatisane, one su moderno roblje... O tome novinarska udruženja godinama ćute... O kulturnim institucijama, gde uglavnom rade žene, nije više pristojno govoriti, beda je svakodnevna pojava. Na iznenađenje mnogih, moram reći da je i sudijska profesija sve više feminizirana. Tako da penzioneri nisu jedini „heroji” Vučićeve tranzicije.

Porodica je uvek bila i ostala stub srpske kulture, istorije i srpskog društva. Treba je sačuvati po svaku cenu, njoj je pomoć društva i države potrebna. Ako nešto ne učinimo, vremešna dama Srbija (prosek godina 42) neće preživeti... Ošamućena siromašnim i surovim životom tranzicije, bez snova o budućnosti, krenula je ka nestajanju... Moramo je zaustaviti...

Izdavač i pisac