Đoković pred Trijumfalnom kapijom

Od našeg izveštača

Pariz – Kroz kapiju večnosti kroz koju Novak Đoković danas ima šansu da prođe, prošlo je veoma malo ljudi u istoriji tenisa, samo dvojica. U stvari, kroz nju je prošlo i veoma malo ljudi u istoriji sporta. Jer, pomislite samo šta znači kada ste u prilici da uradite nešto što su za stotinak godina postojanja tenisa kakav manje-više znamo, uspela samo dvojica, i to u vreme kada je sport bio u povoju.

Samo dvojica ali nijedan otkako je tenis postao to što danas jeste, sport modernih gladijatora. Koliko je danas teže osvojiti sve najvrednije što postoji u tenisu, nego pre pola veka kada je to uradio Rod Lejver, ili između dva rata kada je to pošlo za reketom Donu Badžu.

A Đokovićev ulog je baš takav. Već 47 godina niko nije istovremeno bio vlasnik sve četiri najveće titule, niko nije bio apsolutni teniski gospodar. Niko nije vladao svim osnovnim teniskim podlogama, a to znači i bio najbolji u svim uslovima teniske igre.

Zapravo, ako Novak danas osvoji Kup musketara, postaće prvi u istoriji koji je ovo poslednje postigao – da pobedi na četiri različite grend slem podloge. Jer u vreme kada su Badž i Lejver pobeđivali, igralo se samo na šljaci (Garos) i na travi (preostala tri).

A poslednja prepreka će mu biti najbolji drug iz teniskog detinjstva. Sa Endijem Marijem se poznaje više od pola života. Pre 19 godina su se prvi put sreli i počeli da maštaju o teniskoj veličini, a danas će obojica da pokušaju da ostvare san debitanskog trijumfa na pariskom grend slemu.

– Igramo slično, napredovao je dosta na šljaci, poboljšao je drugi servis koji mu je bio mana u prošlosti – analizira Srbin kvalitete Škota. – Endi je jedan od najposvećenijih tenisera na Turu i najkonstantnijih što se vidi po rezultatima. Trudi se da sve vreme napreduje i drago mi je da je rivalstvo koje datira od naše 11. godine i dalje aktivno. Biće ovo još jedna žestoka borba za grend slem titulu. Ni on ni ja nismo pobedili ovde.

Iako je Novak dominantan u ovom rivalstvu, oprez je imperativ u svakom njihovom meču. Pogotovo posle poraza u rimskom finalu pre tri nedelje. Imao je Đoković opravdanje za to, jer je bio premoren od polufinala sa Nišikorijem, igranog samo nekih 16 sati ranije, ali i sam je svestan da se u tenisu opravdanja ne računaju.

– Igrali smo ove godine već dva finala na velikim turnirima na šljaci. Po jedna pobeda i poraz – podsetio je na madridski i rimski dvoboj.– Jedno je sigurno, biće puno razmena sa osnovne linije, biće to fizički zahtevan meč. Nema tu mnogo tajni, dobro se poznajemo.

Iako nikada nije pobedio u Parizu, Đoković ne smatra da nešto radi pogrešno.

– Neću ništa menjati, ne treba ni da se potencira priča o promeni. Sve što radim do sada, tako dobro funkcioniše na svim turnirima. Ovde sam više puta bio na set ili dva od osvajanja trofeja, ponekad je presudio manjak sportske sreće, ponekad bolji protivnik tog dana, ponekad psihički pristup... Ne manjka mi samopouzdanja, ni motivacije. Treba samo iskoristiti slobodan dan da se oporavim, da na neki način uskladištim energiju koja će biti potrebna za finale.

Naravno, to ne znači da će se Novak slepo pridržavati svega što radi.

– Ne postoji ništa što je urezano u kamen i što nije promenljivo. Ja sam osoba koja voli da uči, razvija se, napreduje, svaka godina je drugačiji izazov. Sada sam i otac i muž, moja svakodnevica se potpuno promenila. Vodim mnogo računa o ishrani koja je i moja velika strast, jer se trudim da i svoje telo u svakom aspektu održim u optimalnom stanju.

Osim protivnika na terenu, ništa manje opasnog imaće i van njega.

– Pritisak je ogroman, očekivanja još veća, ne samo sa moje lične strane, nego od mnogih ljudi. Svestan sam toga, ali ne želim uopšte da razmišljam niti pričam više nego što osećam. Potrudiću se da svoje misli i energiju usmerim da pružim maksimum u finalu. Svestan sam šta radim, šta jedem, kako mi teku misli. Za uspeh na svetskom nivou je to neophodno, bar u mom slučaju.

Neka tako i bude danas.

Rekord čekanja na titulu

Ako danas osvoji Rolan Garos, Novak će postati šampion sa najviše pokušaja – iz 12. puta. Sada rekord debitantske titule u jedanaestom pokušaju drže Agasi, Gomes, Federer i Vavrinka, dok je Muster to uspeo u desetom. Mariju je ovo deveto učešće u Parizu.

Novak i Endi dele rekord najmanje razlike u rođendanima u istoriji grend slem finala – skoro da su blizanci po reketu jer ih deli samo sedam dana, koliko je Britanac stariji. Pre njih su u Njujorku 1977. rekorderi bili Vilas i Konors koje je delilo 16 dana, koliko je Argentinac stariji.

Federer i Nadal bili blizu

Osim Đokovića, koji je ovakvu šansu imao i 2011-12, kada ga je takođe samo trijumf na Garosu delio od nekalendarskog Grend slema, u sličnoj prilici su bili i Federer i Nadal.

Švajcarac je dva puta u Pariz dolazio sa tri titule u nizu, 2006. i 2007, ali ga je oba puta, baš kao i Novaka pre četiri godine, zaustavio Rafa.

Španac je ovakvu šansu imao 2011, kada je u Melburn došao sa tri pehara u džepu, ali se isprečio Đoković.

Čak četvrt veka niko nije osvojio Australijski open i Rolan Garos u istoj godini. Poslednji je bio Džim Kurijer 1992.

Ovo je i četvrto uzastopno grend slem finale na kome se sučeljavaju prva dva nosioca, a Đoković je dobio sva četiri. Poslednji put je drugi kosturaš bio bolji 2013. na Ju-Es openu kada ga je savladao Nadal.

Novak i Endi danas igraju sedmo finale na grend slemovima i njihovo rivalstvo je sada drugo po važnosti u istoriji. Rekorderi su Nadal i Federer sa osam mečeva za najveće titule. Đoković je sedam puta igrao i protiv Nadala. Sa pet su ostali dueli Agasi – Sampras i Lendl – Vilander.

Đoković je pobedio Marija u četiri, ali samo u Melburnu (2011, 2013, 2015-16). Mari je pobedio na Ju-Es openu 2012. i Vimbldonu 2013.