Svetski šampion juri i evropsku krunu

Sa šest osvojenih medalja (po tri zlatne i srebrne) Nemačka je najuspešnija reprezentacija na evropskim šampionatima. Njeni fudbaleri su tri puta bili prvaci Evrope (1972, 1980 i 1996), isto kao i Španija, ali ekipa sa Iberijskog poluostrva ima manje ostalih medalja („samo” još jedno srebro). Nemačka je, takođe, dva puta eliminisana u polufinalu, ali tada nisu igrane utakmice za bronzanu medalju pa su bili na „deobi” trećeg mesta sa Italijom odnosno Portugalijom.

Tim koji predvodi Joakim Lev je drugi favorit takmičenja sa kvotom 4,5, a imaće priliku da objedine titule šampiona sveta i Evrope pošto su pre dve godine osvojili Mundijal u Brazilu. Na prethodna dva evropska šampionata su igrali u polufinalu (2008. osvojili drugo, a 2012. „podelili” treće mesto), dok su poslednji put prvaci bili još pre 20 godina. Tada su u polufinalu savladali domaćina Englesku nakon izvođenja jedanaesteraca (6:5), a u finalu su posle produžetaka bili bolji od Češke (2:1).

Nemci nisu igrali na prva tri prvenstva, ali od 1972. godine kada su se plasirali na prvo EP nisu propustili nijedno. Ovo će im biti 12. učešće do kog su stigli osvajanjem prvog mesta u grupi D u kojoj su još bili Poljska, Republika Irska, Škotska, Gruzija i Gibraltar. „Panceri” su kvalifikacije završili sa skorom od sedam pobeda, jednim remijem i dva poraza.

Na finalnim turnirima odigrali su 43 meča i imaju skor od 23 pobede, i po deset remija i poraza. U kvalifikacijama su na 98 utakmica ostvarili 69 pobeda, 20 nerešenih rezultata i samo devet poraza.

Ukrajina

Ukrajina je od 1960-1992 učestvovala na šampionatima kao deo Sovjetskog Saveza, a posle sticanja samostalnosti na prva četiri takmičenja nije uspela da se kvalifikuje. Prvi put je učestvovala na prvenstvu i to direktno pošto je pre četiri godine organizovala šampionat sa Poljskom. Tada je osvojila 13. mesto sa učinkom od jedne pobede i dva remija. Istorijski trijumf su ostvarili protiv Švedske (2:1). Oba gola, jedina na takmičenju, postigao je legendarni Andrej Ševčenko.

Tim koji predvodi Mihailo Fomenko se do ovog, drugog po redu prvenstva, domogao sa treće pozicije iz grupe u kojoj su još bili Španija, Slovačka, Belorusija, Luksemburg i Makedonija. Na deset utakmica su ostvarili šest pobeda, jedan remi i tri poraza.

Kladionice ne daju prevelike šanse Ukrajincima da se domognu naredne faze. Oni su sa kvotom 101 tek 19. favorit ovog takmičenja.

Na finalnim turnirima odigrali su tri meča i imaju skor od jedne pobede i dva poraza. U kvalifikacijama su na 52 utakmice ostvarili 22 trijumfa, 14 remija i 16 poraza.

Poljska

Poljaci su se na šampionat plasirali sa druge pozicije iz grupe u kojoj su još bili Nemačka, Republika Irska, Škotska, Gruzija i Gibraltar. Ostvarili su šest pobeda, tri remija i jedan poraz. Jedan od trijumfa je bio protiv „pancera” koji su aktuelni šampioni sveta.

Timu, koji predvodi selektor Adam Navalka, ovo će biti tek treće učešće na prvenstvima Evrope. Na prvih dvanaest nisu učestvovali, a „led su probili” pre osam godina u Austriji i Švajcarskoj. Tada su zauzeli 14. mesto isto kao i pre četiri godine kada su sa Ukrajinom bili domaćini. Međutim, do sada nisu ostvarili nijednu pobedu pa će na predstojećem šampionatu imati priliku za prvenac. Sa druge strane na Mundijalima su mnogo uspešniji gde su osvojili dve bronzane medalje!

Prema kladionicama trebalo bi da obezbede plasman u osminu finala pošto su sa kvotom 51 na desetom mestu.

Na završnim turnirima su odigrali šest mečeva i imaju učinak od po tri remija i poraza. Što se kvalifikacija tiče tu su na sto utakmica ostvarili 44 trijumfa, 27 remija i 29 poraza.

Severna Irska

Prvi put u istoriji na šampionatima Evrope zaigraće i Severna Irska. Njeni fudbaleri su napravili podvig osvajanjem prvog mesta u grupi u kojoj su pored njih bili i Rumunija, Mađarska, Finska, Farska Ostrva i Grčka. Oni su imali skor od šest pobeda, tri remija i jednog poraza, a predvodio ih je Kajl Laferti koji je postigao sedam od šesnaest golova svog tima.

Timu selektora Majkla O Nila, koji će biti debitanti na završnom turniru, ni kladionice ne daju prevelike šanse za uspeh. Ovoj ekipi će najveći problem biti neiskustvo igranja na velikim takmičenjima. Za razliku od evropskih šampionata oni su tri puta učestvovali na mundijalima, ali poslednji put još davne 1986. godine kada mnogi od ovih igrača nisu bili ni rođeni. Najbliži plasmanu na EP bili su pre osam godina kada su u grupi savladali i Španiju, ali su na kraju kvalifikacije završili na trećem mestu. Oni su, prema kladionicama, na pretposlednjem mestu sa kvotom 251, a od njih je lošije plasirana samo Albanija.

Severna Irska je u kvalifikacijama odigrala 110 susreta i ima skor od 40 pobeda, 25 remija i 45 poraza.

Tomas Miler (Nemačka, Bajern)

Tomas Miler (26) je sa Bajernom osvojio sve što se moglo osvojiti. U njegovoj kolekciji su prvenstvo Nemačke, nacionalni kup, superkup, Liga šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo i Superkup Evrope, ukupno 14 trofeja. Sa reprezentacijom je osvojio Mundijal u Brazilu, a jedino mu nedostaje titula prvaka Evrope. Nju će imati priliku da osvoji sada u Francuskoj.

Rođen je 13. septembra 1989. godine u mestu Vajlhajm u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Fudbal je počeo da igra kada je imao šest godina u klubu TSV Pel. Sa devet godina je otišao u Bajernovu školu fudbala, a za rezervnu ekipu je debitovao u sezoni 2008/09. Na 35 utakmica je postigao 16 golova i ubrzo debitovao za seniorski tim. Već u drugoj sezoni u Bajernu je postao standardan prvotimac, a nakon utakmice protiv Borusije iz Dortmunda, na kojoj je postigao dva pogotka, dobio je pohvale od legendarnog prezimenjaka Gerda Milera. Tokom osam sezona u nemačkom klubu odigrao je 353 meča na kojima je postigao 152 gola.

Miler može da igra na više pozicija, a obično igra kao napadač ili ofanzivni vezni igrač. Fifa ga je 2010. godine proglasila za najboljeg mladog igrača na svetu, a četiri godine kasnije zauzeo je petu poziciju u izboru za „Zlatnu loptu”. Ispred njega su u tom trenutku bili samo Kristijano Ronaldo, Lionel Mesi, Manuel Nojer i Ajren Roben.

Za nacionalni tim je debitovao pre šest godina na prijateljskoj utakmici protiv Argentine. Do sada je odigrao 70 utakmica i postigao 31 pogodak. Sa devet pogodaka je drugi strelac ovih kvalifikacija. Pored zlata na Svetskom prvenstvu u Brazilu, pre četiri godine je sa Nemačkom stigao do polufinala EP.

Jevgen Konopljanka (Ukrajina, Sevilja)

Jevgen Konopljanka (26) rođen je 29. septembra 1989. godine u mestu Kirovograd. Kao mali istovremeno je igrao karate i fudbal, ali se na kraju odlučio za fudbal. Igrao je za Olimpik iz rodnog grada, a zatim je kao 16-ogodišnjak potpisao ugovor sa Dnjeprom za početku platu od 300 dolara.

Za seniorski tim je debitovao mesec dana pre svog osamnaestog rođendana na meču protiv Zakarpatije. Tokom osam sezona za ukrajinski klub je odigrao 211 utakmica na kojima je postigao 45 pogodaka. Prošle godine igrao je sa Dnjeprom u finalu Lige Evrope u kom je njegov tim poražen od Sevilje sa 3:2 iako je dva puta vodio. Ipak njegove dobre igre nisu prošle nezapaženo pošto je uvršten u najbolji tim takmičenja.

Letos je prešao u Sevilju sa kojom je potpisao četvorogodišnji ugovor u koji je unesena klauzula da može da napusti španski klub ukoliko neko plati 40 miliona evra.  Tada je izjavio da je izabrao Španiju jer se tamo igra atraktivniji fudbal nego u Engleskoj. „Da sam visok dva i po metra i da ne znam da kontrolišem loptu, onda bih otišao u Premijer ligu”, rekao je. U debitantskoj sezoni odigrao je 52 meča, postigao osam golova i uspeo ono što nije sa Dnjeprom – da osvoji Ligu Evrope.

Igrao je za sve mlađe reprezentativne selekcije. Za seniorski nacionalni tim zaigrao je pre šest godina na prijateljskoj utakmici sa Litvanijom. Od tada je odigrao 49 mečeva i postigao 11 golova. Tri puta je biran za najboljeg fudbalera Ukrajine.

Robert Levandovski (Poljska, Bajern)

Robert Levandovski (27) je najzaslužniji što se njegova reprezentacija plasirala na šampionat pošto je u kvalifikacijama postigao 13 golova na deset utakmica. Iza njega je golgeterski najuspešnija sezona u karijeri u kojoj je na 51 meču za Bajern dao 42 pogotka. Posebno je bio impresivan susret protiv Volfzburga kada je ušao u igru u drugom poluvremenu i u razmaku od devet minuta postigao pet golova za pobedu svog tima od 5:1.

Poljski napadač rođen je 21. avgusta 1988. godine u Varšavi. Potiče iz sportske porodice jer mu se otac bavio džudoom i fudbalom, dok mu je majka bila odbojkašica. Fudbal je počeo da igra u Delti iz Varšave, a zatim je prešao u drugi tim Legije. Tamo su ga „otpisali” kao netalentovanog pa je otišao u trećeligaški klub Znjič. Za dve godine je na 63 utakmice postigao 37 golova što je bilo dovoljno da ga kupi Leh za 1,5 miliona zlota (oko 380 hiljada evra). Zahvaljujući dobrim partijama u Lehu brzo je izborio mesto u seniorskoj reprezentaciji, zatim je za 4,5 miliona evra prešao u Borusiju iz Dortmunda.

U prvoj sezoni je uglavnom dobijao šansu sa „klupe”, ali je iskoristio povredu Lukasa Bariosa da se nametne treneru. Tokom četiri sezone odigrao je 187 utakmica za „milionere” na kojima je postigao 103 gola, a klub je u tom periodu osvojio dve Bundeslige i stigao do finala Lige šampiona. Na putu do finala nemačka ekipa eliminisala je Real, a Levandovski je na prvom meču dao sva četiri gola protiv „kraljevskog kluba”. Pre dva leta prešao je u redove velikog rivala – Bajerna sa kojim je osvojio dva prvenstva i kup.

Za seniorsku reprezentaciju debitovao je sa 20 godina. Odigrao je 75 utakmica i postigao 35 golova.

Kajl Laferti (Severna Irska, Norič)

Kajl Laferti (28) najzaslužniji je što se Severna Irska prvi put plasirala na evropski šampionat pošto je bio strelac sedam od 16 golova za svoju reprezentaciju.

Ovaj fudbaler, koji igra na poziciji napadača, rođen je 16. septembra 1987. godine u Eniskilenu. Karijeru je počeo u mlađim kategorijama Barnlija za čiji prvi tim je debitovao mesec dana pre svog osamnaestog rođendana. Tokom tri sezone u kojima je igrao za engleski klub, koji se tada takmičio u Čempionšipu, odigrao je ukupno 89 utakmica na kojima je postigao deset golova. Nakon toga prešao je u Rendžers u transferu vrednom oko 4,25 miliona evra. U škotskom klubu se zadržao četiri sezone tokom kojih je osvojio tri nacionalna prvenstva, kup i dva superkupa. U tom periodu je odigrao 138 utakmica i postigao 38 pogodaka.

Usledile su česte selidbe. Prvo je godinu dana igrao za švajcarski Sion, a zatim i za italijanski Palermo. U sezoni 2014/15 bez obeštećenja je prešao u Norič za koji je igrao u prvom delu sezone, a u drugom je bio na pozajmici u turskom Čajkuru. Engleski klub je izborio plasman u Premijer ligu, ali je Laferti prethodnu sezonu proveo na pozajmici u Birmingemu.

Za seniorsku reprezentaciju debitovao je pre deset godina na prijateljskoj utakmici protiv Rumunije. Do sada je odigrao 50 utakmica na kojima je postigao 16 golova. Od aktuelnih igrača najbolji je strelac reprezentacije, a na „večitoj” listi strelaca zauzima drugo mesto. Ispred njega je samo Dejvid Heli koji je postigao 36.