Spomenik Zoranu Đinđiću ujedinio odbornike Skupštine grada

Na 15. godišnjicu ubistva 2018. Zoran Đinđić, premijer na koga je izvršen atentat u martu 2003. godine, trebalo bi da dobije spomenik u glavnom gradu. Odluka o formiranju odbora koji će se baviti podizanjem ovog obeležja na Studentskom trgu izglasana je na sednici Skupštine grada i jedna je od malobrojnih koja je doneta gotovo jednoglasno.

U radu odbora učestvovaće dekani fakulteta, akademici, umetnici, šefovi Đinđićevog kabineta, članovi Fondacije „Dr Zoran Đinđić”…

– Odbor će narednih meseci raspisati međunarodni konkurs koji bi trebalo da traje pola godine. Posle toga ćemo uz podršku javnosti usvojiti rešenje za spomenik. On će biti postavljen u blizini Filozofskog fakulteta gde je Zoran studirao, ali i nedaleko od mesta gde je živeo. Za sve ovo imamo podršku njegove porodice – naveo je Goran Vesić, gradski menadžer.

Glasanje je ujedinilo odbornike, ali rasprava o tome ko baštini Đinđićevu zaostavštinu i zašto do sada spomenik nije podignut bila je burna.

– Režim Aleksandra Vučića nastavlja posao koji je DS započeo 2013. godine, ali motivi su nam različiti. Njihov je pranje Vučićeve biografije i biografija njegovog okruženja. To je licemerno. Te 2013. mi smo usvojili odluku o formiranju odbora koji je doneo odluku da se raspiše konkurs, da se odredi žiri, ali posle toga njegov rad je opstruisan. Članovi su se obraćali i Jasmini Mitrović Marić, predsednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, ali to je bilo bez sluha – zamerio je Balša Božović, šef odborničke grupe DS-a.

Marićeva mu je replicirala da je članove tog odbora pozivala na sastanak komisije, ali da se niko od njih nije pojavio.

– Zapanjen sam i očigledno naivan jer sam verovao da ovaj predlog neće izazvati polemiku – nadovezao se Vesić.

Voljom gradske većine su ulice Maršala Tolbuhina i General Ždanova sa Čukarice i Voždovca „preseljene” na Novi Beograd. U Bulevar maršala Tolbuhina preimenovana je Ulica Goce Delčeva, a Pohorska je postala Ulica general Ždanova. Zbog ove promene dosadašnja General Ždanova na Voždovcu postala je Bulevar patrijarha Germana, a Maršala Tolbuhina na Čukarici preimenovana je u Endija Vorhola. Ove promene Jasmina Mitrović Marić obrazložila je željom da se na pravi način odužimo vojnicima Crvene armije.

– Čukarica i Voždovac na kojima su do sada postojale dve ulice čiji se nazivi prebacuju na Novi Beograd nisu ništa manje centralne opštine, a osim toga u vreme Drugog svetskog tamo je bila pustara – ukazao je Zoran Alimpić, odbornik DS-a.

Posle dizanja ruku usvojeno je i da se deo Ulice trešnjinog cveta preimenuje u Kofucijevu, a da između te i Ulice trešnjinog cveta nikne Trg prijateljstva Srbije i Kine. Sredstvima NR Kine biće podignut i spomenik ovom kineskom filozofu.

Obeležje, čije će podizanje finansirati Kazahstan, dobiće i Žambil Žabajev, kazahstanski pesnik, ispred zgrade „Energoprojekta”. Razlog je jačanje veza i kulturne saradnje Srbije i Kazahstana, stoji u obrazloženju ovog predloga koji su odbornici usvojili.

– Jedan spomenik gore-dole, nikakav problem. Ali oko ovog pisca postoje kontroverze čak i u Kazahstanu – napomenuo je Alimpić.

„Priznanje” gradonačelniku

Odbornik Milan Bojović iz DSS-a pokušao je da u ime građana gradonačelniku uruči priznanje „Prva fantomka Beograda za izuzetan doprinos u rušenju u Savamali”. Ova srdačnost nije naišla na odobrenje Nikole Nikodijevića. On je Bojoviću poručio da je do sada jedva bio na dve sednice, a kada je rešio da dođe izašao je za govornicu da pravi cirkus.

Predlog za obeležje i Slobodanu Miloševiću

Odbornik Samostalnog DSS-a Nebojša Bakarec predložio je podizanje još jednog spomenika.

– Ako je DS 2008. potpisao pomirenje sa SPS-om, čemu oštre reakcije zbog podizanja spomenika Zoranu Đinđiću? Je l’ to doprinos pomirenju? Pomirenje bi bilo kada bi se spomenik podigao i drugim patriotama koji su dali svoj život. Bio sam protivnik i Đinđiću i Miloševiću, ali zar ne mislite da treba razmisliti da Miloševiću, čiji je život oduzet u kazamatu, iz jednakih razloga treba podići spomenik – zapitao je Bakarec. B. V.

Sumnjivo i gradilište nekadašnjeg IKL-a?

Sednica koja je oko 15 časova prekinuta na sat vremena nastavljena je posle gotovo dva sata. Ali, strasti koje su vladale uoči pauze nisu se stišale ni posle povratka u klupe. Odbornici su govornicu iskoristili za „obračun” na temu Savamale, hapšenja Miloševića, „Beograda na vodi”...

Zoran Alimpić osvrnuo se i na izglasavanje plana detaljne regulacije na prostoru između ulica Knez Danilove, Stanoja Glavaša, Dalmatinske i Starine Novaka. On je podsetio da je tu nekada bila „Industrija kotrljajućih ležajeva” (IKL) koja je, kako je rekao, bila žrtva privatizacije 1999. godine, a izgorela pod sumnjivim okolnostima 2006.

– To nas vraća na priču o rušenju u Hercegovačkoj. Fabriku su kupili ljudi bliski Darku Šariću, ali dozvolu za gradnju ipak nisu dobili sve do promene vlasti u Beogradu 2013. godine. Taj plac kupio je potom izraelski investitor i skoro izgradio naselje „Central garden”. Lepo to sad sve izgleda, ali se iza lepote često krije nešto ružno – rekao je Alimpić. B. V.