Ploče se danas objavljuju samo za uspomenu
Не верује у „world music”: Лајко Феликс (Фото С. Дудаш)
Posle više od dve godine jedan od najpoznatijih violinista i kompozitora Lajko Feliks pokloniće se sutra uveče beogradskoj publici u „Barutani”. „Đavolji violinista”, kako su ovog muzičara odavno prozvali, posle brojnih koncerata po Mađarskoj, u Beogradu će se predstaviti u formi trija na koncertu „Veče sa Lajkom Feliksom”.
Svoj muzički izraz ne može da stavi niti u jednu „fioku”, jer, kako ističe u razgovoru za „Politiku”, bazira se na senzibilnosti njegovog instrumenta. Zato je poznat kao neko ko pomera granice, i sa lakoćom u svoju muziku uspeva da ugradi gotovo sve žanrove:
– Nisam nikad razmišljao o tome kako svu tu različitost uklopiti, već sam od svih tih žanrova uspeo da napravim nešto svoje. U poslednje vreme to nazivaju žanrom „world music”, ali ne verujem u to, jer muzika je za mene muzika.
– Srećom, prijavili su me, a tek sam posle saznao da je stiglo 18.000 kompozicija... Čak i da u žiriju nisu bili Metini ili Vejts, opet bih to shvatio kao poklon, a ovako je još veći – priznaje Lajko i podseća da je nedavno dobio i najviše priznanje u Mađarskoj „List Ferenc”:
– To je najveća nagrada koju jedan muzičar u Mađarskoj može da dobije. Ima veliku tradiciju, i dobijaju ga samo ljudi koji zaista znaju da sviraju.
Dosta se bavio i primenjenom muzikom, radeći sa različitim rediteljima – od Jožefa Nađa do Đorđa Milosavljevića. Najbolje je, kako ističe, raditi na dobrom filmu, ili predstavi:
– Pre nego što se prihvatim posla, uvek se raspitam o reditelju. I zanimljivo je da sam uvek imao potpunu slobodu kad je muzika u pitanju – priča Feliks, iza koga su i saradnje sa umetnicima, poput Bobana Markovića, Borisa Kovača, Aleksandra Balaneskua...
– Sigurno je da su se sve te saradnje reflektovale na moju karijeru, i pomogle mom muzičkom razvoju. Sa Bobanom sam i dalje u kontaktu, ali iako sam svojevremeno gostovao na njegovoj ploči, nismo dugo svirali zajedno.
Iako je rođen u Bačkoj Topoli, već dugo život deli na relaciji Palić–Budimpešta, što je, kako ističe, idealna kombinacija:
– Snalazim se super, ovde na Paliću mi je porodica, a u Budimpešti sam prevashodno zbog posla. Odatle lako mogu da odem na Zapad – kaže Lajko, koji je svirao u celom svetu – od Tokija do Njujorka.
Na pitanje da li postoji razlika kada svira u Amsterdamu ili Novom Sadu, priznaje da je ovde bolje:
– Verovatno da imamo nešto zajedničko, pa publika malo bolje reaguje na moju muziku... Ali, nemam ni loša iskustva sa inostranom publikom. Naprotiv, vole moju muziku, što se vidi na koncertima, jer umeju vrlo lepo da nagrade dobar nastup.
Album „Infinity” izašao je u decembru prošle godine, a uskoro će objaviti, kaže, „jednu pločicu”:
– Reč je o izdanju za decu, koje će biti objavljeno u Budimpešti. Više nisam siguran kada ću uraditi sledeći album, jer izdavanje ploča više nije nikakav biznis. To je danas samo za uspomenu.