Cveće u znak sećanja na dinastiju Obrenovića

Slučajnost ili nesrećna sudbina udesila je da 11. jun po novom kalendaru, bude dan kada su dvojica vladara iz dinastije Obrenović izgubila život na isti način. Jedan 1868. godine, a drugi posle tri i po decenije – 1903. Prvi je bio knez Mihailo, a drugi kralj Aleksandar Obrenović.

Osim srodničkih veza, dvojicu vladara veže i način smrti. Obojica su stradali u atentatima koje su organizovali zaverenici. I Mihailo i Aleksandar su poslednje minute svog života proveli u prisustvu žena koje vole. Stariji Obrenović ubijen je za vreme šetnje u Košutnjaku sa strinom Tomanijom, sestrom od strica Ankom i sestričinom Katarinom, koju je nameravao da oženi nakon propalog braka sa Julijom Hunjadi.

Života su ga lišili braća Kosta i Lazar Radovanović, a pozadina ovog ubistva nikada nije u potpunosti rasvetljena. I mlađi vladar, Aleksandar, u trenutku svoje smrti bio je sa svojom ljubljenom kraljicom Dragom zbog koje je izgubio je vlast, krunu i život.

Bračni par ubijen je u dvorskom kompleksu gde je danas Skupština grada, i njihova izmasakrirana tela bačena su sa terase. U oficirskoj zaveri učestvovalo je čak 117 ljudi.

Kneza Mihaila na prestolu je nasledio Milan, Aleksandrov otac, a sa Aleksandrovom smrću ugasila se dinastija Obrenović. Sumnjalo se da je u Mihailov atentat bio umešan i knez Aleksandar Karađorđević, ali se ova dinastija nije tada vratila na vlast, već 35 godina kasnije, kada je posle Majskog prevrata na presto seo knežev sin Petar.

U znak sećanja na ovu srpsku vladarsku porodicu juče je položeno cveće. U parku pored Starog dvora gde su posle Majskog prevrata završila tela nesrećnog kralja i kraljice poštu supružnicima odao je zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Na mestu smrti kneza Mihaila juče je bio član Gradskog veća Dragomir Petronijević. On je podsetio da je Mihailo bio vladar koji je na diplomatski način oslobodio Beograd  i Srbiju od Turskog  carstva, da bi samo godinu dana nakon tog događaja bio ubijen u atentatu na Košutnjaku.