Hoće li dve žene voditi Ameriku

Demokratska stranka i njeni najuticajniji članovi, uključujući šefa Bele kuće i nekadašnje žestoke kritičare Hilari Klinton, stali su iza kandidatkinje svoje partije za predsednika, naglašavajući da moraju da se ujedine i spreče dolazak Donalda Trampa na vlast.

Talas podrške pokrenuo je Barak Obama objavljujući video u kojem ističe da je i on „uz nju” i da „niko nikada nije bio kvalifikovaniji za mesto (predsednika)” od Hilari Klinton (68). Potpredsednik Džo Bajden, koji je i sam razmišljao da zatraži nominaciju demokrata, ubrzo se pridružio rečima: „Daće bog da nam sledeći predsednik bude Hilari Klinton.”

Njen dojučerašnji konkurent u trci za nominaciju Berni Sanders, koji još nije zvanično odustao od borbe za nominaciju, posredno je ipak priznao poraz na stranačkim izborima i kazao da će stati iza Hilari Klinton da bi zajedno pobedili kandidata republikanaca Donalda Trampa. Senator je to saopštio novinarima nakon sastanka koji je u četvrtak imao sa Obamom u Beloj kući, iako je ranije isticao da će se boriti sve do konvencije sledećeg meseca u Filadelfiji, gde će demokrate zvanično predati nominaciju za predsednika.

Konačno, potporu nekadašnjoj prvoj dami obećala je i senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren (66), zvezda i nada levog krila Demokratske stranke, koja se još i preporučila za potpredsednicu. Obama, Sanders i Elizabet Voren ljudi su koji su znali da žestoko kritikuju današnju kandidatkinju demokrata, pa se njihova podrška može shvatiti i kao neprincipijelno pristajanje uz Hilari Klinton da bi stranka zadržala Belu kuću. Demokrate ističu i strah da bi Tramp, biznismen bez iskustva u politici, koji je još poznat i po rasističkim i mizoginim izjavama, mogao da preuzme kormilo države.

Stranka je u svakom slučaju pokazala moć i pored toga što brojni podržavaoci Sandersa naglašavaju da neće glasati za nekadašnju državnu sekretarku kada u novembru bude odmeravala snage sa Trampom. Ovako nešto ponajpre se očekivalo od Obame, jer je on već bio prešao preko njihovih verbalnih duela na izborima 2008. i poverio joj mesto šefice diplomatije, iako je u kampanji dovodio u pitanje njeno spoljnopolitičko rasuđivanje zbog rata u Iraku.

Sanders je proveo poslednju godinu dana ističući da je on pravi borac za jednakost, za razliku od bivše prve dame koja neće smeti da udari na pohlepne bankare jer oni finansiraju njenu kampanju i dobrotvornu fondaciju i plaćaju joj unosne honorare za govore. U tom se ne razlikuje previše od senatorke iz Masačusetsa koja je kritikovala Hilari Klinton da ne radi dovoljno da zauzda banke i hedž-fondove.

Senatorka predstavlja najprogresivniji deo demokrata i zalaganje za regulaciju Volstrita njeno je drugo ime. Pre nego što je ušla u politiku, predavala je privredno pravo na Harvardu. U Senatu je postala lučonoša borbe protiv nejednakosti, zahtevajući da se banke poput Džej Pi Morgana, „koje su prevelike da bi propale”, jednostavno razbiju. Predlagala je i podržavala zakone koji su uređivali finansijski sektor da bi se izbegao krah poput onog iz 2008. Insistirala je na boljoj zaštiti klijenata kojima banke nude zajmove pod nejasnim uslovima i tražila da se komercijalne banke odvoje od investicionih. Toliko je omrznuta među bankarima da su oni pripretili ostalim demokratama da ih više neće novčano pomagati ako senatorka „malo ne uspori”. Obami je zamerila ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama Pacifika koji multinacionalne korporacije stavlja iznad suvereniteta država i nacionalnog prava. Protiv takvih ugovora na ovim izborima bila su i sva tri najjača kandidata: Tramp, Sanders i Hilari Klinton.

Mnogi su želeli da se Elizabet Voren, a ne Hilari Klinton, kandiduje u ime demokrata, ali je senatorka već prošle godine kazala da se neće boriti za nominaciju ako u trku uđe bivša prva dama. Time je priznala moć političke mašinerije Klintonovih, a sada priznaje i vrednost izreke „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se”. Prvo je za „Boston glob” izjavila da podržava kandidaturu Hilari Klinton za predsednicu, da bi onda za Em-Es-En-Bi-Si istakla da bi mogla da bude kandidatkinja za Hilarinu potpredsednicu. Senatorka je istakla da se Sanders u kampanji zalagao za bitne ciljeve, ali da je „Hilari pobedila jer je borac i jaka je”.

Time što je stala iza Hilari Klinton, Elizabet Voren je stala iza onoga protiv čega se dugo borila: Volstrita. Kazala je da je i protiv superdelegata, a nekadašnja državna sekretarka postala je kandidatkinja upravo zahvaljujući njima. Ipak, Elizabet Voren bila bi dobar izbor za potpredsednicu u smislu da bi pomogla Hilari Klinton da privuče Sandersove birače. To bi, sa druge strane, bio riskantan potez jer bi se na listiću našle dve bele žene istih godina. Kandidati poslednjih godina gledaju da budu privlačniji što širem krugu glasača tako što za potpredsednika biraju osobu druge dobi, pola i (ili) rase. Hilari Klinton i Elizabet Voren imaju još nešto zajedničko, a to je oštar jezik na račun Donalda Trampa. Senatorka je za njega kazala da je „biznismen koji je nasledio bogatstvo i nastavio da ga uvećava prevarama”, „glasan, gadni, razdražljivi prevarant koji misli samo na sebe”, „siledžija rasista”, „gubitnik” i „ozbiljna pretnja”.