Tri iračka neizvesna fronta

Irački premijer vezuje sopstvenu i političku budućnost zemlje za pobedu nad islamistima kod grada Faludže, ali iračka armija ponovo pokazuje da je nedovoljno obučena i motivisana za odlučujuće borbe sa borcima kalifata.

Premijer Hajdar al Abadi nada se da će mu vojni trijumf omogućiti da konsoliduje vlast pre prvog okupljanja parlamenta posle završetka svetog muslimanskog meseca ramazana, sredinom jula. Razvoj situacije na ratištu ne ide mu naruku.

Nisu se ostvarile optimistične prognoze bagdadskih zvaničnika da će pripadnici Islamske države iz njihovog drugog po snazi uporišta u Iraku biti proterani za samo „nekoliko sati” posle početka ofanzive 23. maja.

Borbe, koje bi trebalo da budu neka vrsta generalne probe za napad na Mosul, drugi najveći irački grad koji je juna 2014. pretvoren u iračku prestonicu kalifata, i dalje traju. Na osnovu izveštaja da elitne brigade iračke armije potpomognute šiitskim milicijama imaju najmanje hiljadu ranjenih, zaključuje se da su gubici (koji se ne saopštavaju) ozbiljni.

Neizvesnost koja okružuje vojnu kampanju direktno umanjuje sposobnost šiitskog premijera da okonča političku krizu izazvanu njegovim planom da promeni Vladu kako bi se ojačala borba protiv korupcije.

Abadi je izabran pre dve godine uz obećanja da će pobediti Islamsku državu, značajno saseći endemsku korupciju i da će popraviti odnose sa sunitskom manjinom koja smatra da je marginalizovana.

Ni na jednom od ova tri fronta nema proboja. Regularne trupe su, uz američku vazdušnu podršku, prošle godine uspele da povrate sunitske gradove Ramadi i Tikrit, ali islamisti i dalje kontrolišu široka prostranstva iračke teritorije.

Plan borbe protiv korupcije imao je od starta podršku javnosti, ali se suočio sa snažnim otporima raznih političkih klanova. Uvereni da Abadi pokreće ofanzivu na Faludžu da bi prekrio neuspeh antikorupcionaške kampanje, šiitski demonstranti su od aprila dva puta upadali u Zelenu zonu Bagdada gde se nalaze Parlament i Vladine zgrade.

Abadi pokušava da normalizuje odnose šiita i sunita i uspostavi tešnje odnose sa arapskim sunitskim susedima . Premijer je Irak uspeo da udalji od sve zaoštrenijeg rivalstva šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije, ali irački suniti i dalje smatraju da je centralna vlast protiv njih. Razna sunitska plemena podržavaju Islamsku državu kao osvedočenog protivnik šiitskih „jeretika”.

Upravo su borbe za Faludžu podsetile koliko je teško uspostaviti delikatan sektaški balans. Uprkos Abadijevim uveravanjima da će svi zločini protiv civila biti kažnjavani, suniti strahuju od revanšizma šiitskih milicija.

Produžene operacije na samo 50 kilometara zapadno od Bagdada ponovo su u prvi plan izbacile stanje unutar iračke armije na koju su Amerikanci od povlačenja 2003. potrošili desetine milijardi dolara. Prošlog oktobra, američki vojni zvaničnici procenili su da je samo pet iračkih divizija koliko-toliko spremno za borbu. Brojka se u međuvremenu minimalno popravila.

Ispostavlja se da uprkos podršci saveznika iz vazduha i američkih vojnih savetnika na zemlji, ni mnogostruko brojnije elitne iračke jedinice ne mogu da slome otpor oko 700 islamskih boraca (šiitske milicije procenjuju da ih je oko 2.500) koji su Faludžu među prvim pretvorili u svoj bastion.

Borci kalifata, koji su tokom haotičnog bekstva iračkih vojnika 2014. preuzeli velike količine borbenih vozila i oružja, pokazuju da su mnogo umešniji u gerilskom ratovanju, posebno u urbanim centrima.

Kao i u drugim gradovima koje kontrolišu, izgradili su sisteme tunela koji im služe kao linije snabdevanja ali i efikasna zaštita od bombardovanja. Prve ešalone napadača zaustavljaju šaljući „hamvije” pune eksploziva, dok islamski snajperisti nanose velike žrtve regularnim snagama. Civilno stanovništvo sprečeno je da pobegne iz grada kako bi poslužilo kao ljudski štit, što dodatno otežava ofanzivne akcije regularne armije.

Operacije kod Faludže ponovo razotkrivaju neuspeh 17-mesečnih američkih napora da obuče i okupe regularnu armiju, da stvore veći broj efikasnih borbenih jedinica i da ograniče moć sektaških milicija. Prisustvo 4.000 američkih vojnih savetnika na linijama fronta ostaje neprimetno.

Razloga ima više, od sve manjeg broja Iračana koji su spremni da se odazovu regrutaciji i pridruže armiji do ne malog broja nižih oficira koji odbijaju da svoje jedinice šalju na američku obuku.

Jedinu efikasnu, nesektašku vladinu formaciju čine Iračke specijalne snage (ISF). Njihov neuspeh u borbama kod Faludže mogao bi da opravda američke strahove da su ove snage zamorene posle gotovo dvogodišnjih sukoba sa pripadnicima Islamske države.

Procena je da je značajan procenat oficira povezan sa raznim šiitskim milicijama, a Amerikanci su sa promenljivim uspehom kontrolisali da njihovo oružje ne završi u depoima ovih grupacija, iako u Bagdadu tvrde da sve slušaju komande premijera i njegovih vojnih komandanata.

Šiitske milicije su danas najsnažnije od vremena od kada su ih regularne snage porazile u seriji sukoba 2008. „U gradovima koje kontrolišu – Samari, Tikritu i značajnim delovima istočnog Bagdada – one su najmoćnija snaga”, kaže bivši američki savetnik pri iračkim ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova. „Prvi put od 2008. Vlada je izgubila kontrolu nad velikim delovima gradova”.

Strategija američke administracije je ugrožena. Svi pokušaji naoružavanja i obuke iračkih vojnika osuđeni su na neuspeh sve dok Vašington ne pritisne lidere šiita i sunita da postignu verodostojan i održiv sporazum o podeli vlasti.