Kancelarkin hod po jajima u Kini

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kina ne želi trgovinski rat sa Evropom, izjavio je juče kineski premijer Li Kećang na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je samo dan ranije u govori u Kineskoj akademiji nauka u Pekingu rekla kako ni EU ne želi trgovinski rat ali da „otvoreno moramo da razgovaramo o spornim pitanjima”. A tih spornih pitanja ima, kako u oblastima o kojima Peking želi rado da priča, kao što je trgovinsko-investiciona saradnja, tako i oblastima o kojima Peking nerado diskutuje, kao što su ljudska prava ili vladavina prava.

Liderka najjače evropske ekonomije, koja je u Peking došla sa šest ministara i pet državnih sekretara, kako ocenjuju nemački komentatori, u odnosima sa rukovodstvom Kine morala je da „hoda po jajima”, ili kako kažu u Nemačkoj „pleše po jajima”. I to možda više nego prethodnih osam puta koliko je od dolaska na funkciju nemačkog kancelara 2005. godine zvanično posećivala Kinu.

Prema oceni Bernarda Canda, „Špiglovog” dopisnika iz Pekinga, na zategnutiju atmosferu u toku ove posete uticalo je to što, bilo da je u pitanju politička, ekonomska, vojna moć ili samoproklamovana „pravna država” Kine, zvanični Peking u poslednje vreme nastupa do granice arogancije. Cand smatra da je ta atmosfera značajno ohladila odnose Zapada i Kine.

Međutim, dok se Zapad ljuti što Kina u okruženju vojno pokazuje mišiće a američkim i evropskim firmama otežava ulaganje na kinesko tržište, najčešće uslovljavajući da to budu zajednički zapadno-kineski projekti, Peking se mršti što još nije dobio status tržišne ekonomije u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO).

„Kina je već ispunila svoje obaveze o pridruživanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Potrebno je sada da i druge strane ispune data obećanja. Ne želimo trgovinski rat, jer od toga niko neće imati koristi”, rekao je Li, dodajući da jednostrane zaštitne trgovinske mere neće pomoći rešavanju problema, prenose svetske agencije.

Merkelova je mu je rekla da je uverena „da možemo pronaći rešenje na temeljima onoga što je obećano pre 15 godina” kada je Kine primljena u STO uz saglasnost da ostale članice STO mogu da je do kraja 2016. porede sa zemljama trećeg sveta kada donose odluku o tome da li se kineski proizvodi uvoze u njihove zemlje i prodaju po damping cenama. Budući da Zapad i dalje optužuje Kinu da podriva rad stranih firmi tako što subvencioniše domaće proizvode, a naročito u oblasti proizvodnje čelika za koju Zapad kaže da je prekomerna, zasad nije izvesno da li će se članice STO saglasiti sa time da Kina dobije status tržišne ekonomije. Nemačka kancelarka je, pak, insistirala da nije od pomoći emotivan pristup ovoj temi, pozvavši na dodatne pregovore između Pekinga i STO.

„Nemačka se oduvek predstavljala kao otvoreno tržište za ulaganja. Očekujemo reciprocitet i sa kineske strane”, navela je kancelarka, čime je pažljivo biranim rečima prebacila Kinezima što bez problema kupuju nemačke firme, ali takvu lakoću da ulažu u Kinu nemaju uvek nemačke firme. Ako kineske kompanije mogu da kupe nemački aerodrom Frankfurt –Han ili neke od dragulja nemačke industrije, da li to mogu nemačke firme u Kini, pitaju se nemački privrednici.

„Tako nešto je zasad isključeno”, kaže Nemac Jerg Vutke, predsednik Evropske privredne komore u Pekingu, koji smatra da Peking i Brisel pod hitno moraju da potpišu sporazum o investicijama koji bi značajno poboljšao pristup Evropljana kineskom tržištu.

On, međutim, ukazuje i da su mnoga kineska ulaganja u Evropi se realizovala odlično te da pojedine kompanije, poput švedskog proizvođača automobila „Volvo”, možda sada ne bi ni postojala da nije bilo kineskih investitora. Kinezi Nemačku, kako se čini, vide kao odskočnu dasku za svoj prodor u EU. Prema računici nemačkog poslovnog lista „Handelsblat”, kineska preduzeća su samo u aprilu ove godine ponudila 3,2 milijardi dolara za dvanaest nemačkih firmi, a prema procenama nemačkih konsultanata, obim kineskih preuzimanja nemačkih firmi mogao bi ove godine da bude čak deset puta veći nego prošle godine.

Osim toga, i nemačka industrija računa na kinesko tržište kao potrošača nemačkih proizvoda tako da ne čudi veoma pragmatičan stav Merkelove koja je pomenula sva sporna pitanja, ali pažljivo upakovana u diplomatsku formu tako da čak i kada su novinari pokušavali kroz podpitanja da od nje izvuku nešto više, ona je samo kratko odgovarala: „Rekla sam šta sam htela”.

Za razliku od nje, prošle nedelje u Pekingu je američki državni sekretar Džon Keri bio znatno oštriji u kritikama preterane kineske proizvodnje jeftinog čelika, kao i za Zapad spornog kineskog zakona o stranim nevladinim organizacijama. Zakon, inače, omogućuje policiji da direktno nadgleda rad stranih nevladinih organizacija, koje će morati da iznose dokaze o poreklu novca i na šta ga troše.

Merkelova i Li su se dogovorili da budu u kontaktu oko potencijalno spornih pitanja oko spornog zakona, kao što je „političko uplitanje” organizacija.

„Zbog toga smo se dogovorili da da blisko sarađujemo međusobno i preko ministarstava spoljnih poslova ili ostalih organizacija. Smatram da je to pravi način da reagujemo preventivno”, rekla je Merkelova, koja je uprkos velikom pritisku međunarodnih organizacija uoči posete Pekingu samo poručila da će pozvati kineske vlasti da novi zakon „ne utiče previše negativno” na političke fondacije i druge organizacije.

Taktičnost kancelarke naišla je na pohvale kineskog premijera, koji je istakao njen rad na izgradnji bilateralnih odnosa, dodavši da će vlade dve zemlje uraditi sve kako bi se olakšali odnosi u različitim oblastima.