Zašto Vučić pomera rok za formiranje vlade

„Nerealno je i bilo da se vlada formira tako brzo, pre dolaska kineskog predsednika”, pomirljivo komentariše odlaganje roka za formiranje ove vlade jedan od sagovornika našeg lista za koga se priča da ima šansu da u nju uđu. On inače ne zna razlog za pomeranje ovog termina koji je naznačio sam mandatar za sastav vlade Aleksandar Vučić, ali smatra da je početak jula neki „normalan rok” za obavljanje ovog posla.

Vučić je u izbornoj noći poručio da zna „kuda treba da idemo i kako da obezbedimo budućnost Srbije”, ali ispostavilo se da niko ne zna, pa izgleda ni on sasvim precizno, kada će biti formirana vlada. Poslednja izjava mandatara bila je da će to biti u „prvoj trećini zakonskog roka”, ministar finansija u tehničkom mandatu Dušan Vujović juče je rekao da će vlada biti formirana do kraja juna, a potpredsednica vlade Zorana Mihajlović istakla je da je najvažnije to da će vlada biti formirana u zakonskom roku.

Naravno, zakonski rok od tri meseca od konstituisanja Narodne skupštine tek je počeo da teče (ističe početkom septembra) i ima još dosta vremena za taj posao. Ali, pobednici izbora, Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić, sami su navodili određene rokove, pa kad se oni probiju, makar i zbog najbenignijeg razloga poput nekih tekućih obaveza, u delu javnosti rađa se sumnja da ne teče sve glatko u vezi sa formiranjem nove vlade.

Na pitanje B92 zašto se produžava rok za formiranje vlade, Zorana Mihajlović je juče rekla: „Ne vidim da tu treba tražiti neke velike teorije zašto se nešto produžava, reč je prosto o tome da mandatar razgovara sa svima o formiranju vlade.”

Ona je istakla da je poseta kineske delegacije, koja stiže 17. juna, veoma važna za Srbiju i da je trenutno prioritet. „Danonoćno radimo na ugovorima i pregovorima i mislim da je to najvažnije trenutno”, rekla je Mihajlovićeva.

Isti odgovor može se čuti i nezvanično od nekih funkcionera SNS-a, a na pitanje ima li to možda neke veze sa „gužvom” u koju su umešani Davenport i Skot, jedan od naših sagovornika kaže da ne razume kakve to veze može da ima sa formiranjem vlade.

„Ne formiraju vladu Vašington ili Brisel, već mandatar Aleksandar Vučić”, izričit je ovaj funkcioner naprednjaka.

Ima, međutim, među poznavaocima prilika i mišljenja da je problem vrlo jednostavan: od toga da Vučić još nema sva kadrovska rešenja za vladu do jedne „igre moći”. Po ovoj drugoj teoriji, Vučić oteže sa formiranjem vlade jer želi da spusti cenu socijalistima, koje će sigurno uzeti za partnere u vladi, a i zato što mu se može (tako da se, recimo, javnost tokom „dugog, toplog leta” zabavi iščekivanjem nove vlade).

Zorana Mihajlović je juče istakla, kako prenosi Tanjug, da će mandatar doneti odluku o tome ko će biti u vladi, dodajući da bi lično želela da završi posao koji je započela kao ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ona je rekla da je razgovarala sa mandatarom o tome i da će biti još razgovora s tim u vezi, posebno o programu naredne vlade.

Upitana da li u vladi ima mesta za SPS, budući da nije uvek pohvalno govorila o toj stranci, Mihajlovićeva je rekla da ne menja svoj stav da ta stranka nije uvek bila vatrena u odbrani određenih teških odluka vlade, ali da je to njeno lično mišljenje i da ne mora da znači da je u pravu. Dodala je i da smatra da postoje stvari koje je Ivica Dačić kao ministar spoljnih poslova dobro uradio i istakla da će odluku o tome doneti Vučić.

Prva najava o formiranju nove vlade Srbije izrečena je dan posle izbora i glasila je da će biti „posle 28. maja”, to jest posle izborne skupštine Srpske napredne stranke. U međuvremenu, Vučić je rekao da će biti najmanje šest novih ministara u vladi, a posle konsultacija sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 19. maja izjavio je da će vlada biti formirana pre dolaska kineskog predsednika, da zna sastav nove vlade, izuzev za dva resora, i da je šefu države izložio program nove vlade u deset osnovnih tačaka.

Kada mu je Nikolić dao mandat za sastavljanje vlade, Vučić je naveo da još ne zna imena ministara i da još nije doneta odluka da li će praviti koalicije ili ne, što će biti pitanje za stranačke organe. Potom je 10. juna rekao da formiranje vlade nije fontana želja, već ozbiljan posao i da nije siguran da će nova vlada biti formirana pre dolaska predsednika Kine. Tada je poručio da će vlada biti formirana „u prvoj trećini zakonskog roka”.

Istina je da niko od onih sa kojima smo stupili u kontakt ne zna pouzdano da li iza pomeranja ovog termina postoji neka zakulisna priča, ali svakako postoje različita mišljenja. Po jednima su građanski protesti zbog rušenja u Savamali, pa onda i podrška Zapada tom pokretu (koja je ipak, po ovom izvoru, prenaglašeno prikazana u medijima), „usložnili stvari”. Po drugima, uticaj zapadnih krugova moći ipak nije prenaglašen i ima veze sa pregovorima sa Prištinom, ali i statusom Republike Srpske i položajem Milorada Dodika.

Možda ima nešto u ocenama da Vučić želi da sačeka ishod britanskog referenduma o izlasku iz Evropske unije, da bi video kuda EU ide, a svakako nije bez osnova komentar da kadrovski sastav vlade zavisi od osnovnog pravca njene politike. A tu se ukrštaju interesi Zapada i Istoka, preciznije Brisela, Berlina, Vašingtona, Moskve i Pekinga. Tako se u nekoliko nezvaničnih komentara juče moglo čuti da se sa velikom pažnjom u pojedinim zapadnim krugovima prati da li će biti realizovan Vučićev dogovor o kupovini helikoptera i vojne opreme od Rusa.

Pored toga, ne gleda se s blagonaklonošću ni na unapređenje odnosa Srbije sa Kinom. Prodaja smederevske železare Kinezima nije po volji Zapadu, ili, kako ukazuje jedan izvor „Politike”, problem je „antidamping politika EU u vezi sa cenama prerađenog gotovog proizvoda od čelika koje Kinezi planiraju da rade u Smederevu i da odatle napadnu evropsko tržište”. A pod znakom pitanja je, prema istom izvoru, mogućnost izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta zbog narušavanja interesa EU. Kineski vagoni, tehnologija i softver nisu nešto što EU želi da vidi na evropskom tlu.