Đurić: Srbija samo celovita ulazi u EU

„Srbija samo kao celovita zemlja može biti član međunarodnih organizacija i naš stav je zasnovan na međunarodnom pravu, političkim i moralnim razlozima”, poručio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. Na ovaj način on je odgovorio na tvrdnje jednog od poslanika vladajuće većine u Bundestagu koje su preneli srpski mediji, da Nemačka neće ratifikovati sporazum o prijemu Srbije u EU, ako Beograd ne prizna Kosovo kao punopravnog člana UN.

„Stav u pogledu učlanjenja naše južne pokrajine u međunarodne organizacije ni za milimetar nismo promenili. U stalnom smo dijalogu za predstavnicima država EU i nije došao nikakav zvaničan, niti bilo kakav formalni ili neformalni signal u vezi sa novim pritiscima”, odgovorio je Đurić novinarima i dodao da ne želi dalje da komentariše stavove koji su neformalno izrečeni.

Direktor Kancelarije za KiM, to je učinio posle Trećeg regionalnog foruma o trajnim rešenjima za raseljene na Kosmetu, koji je deo Skopske inicijative. Na ovom skupu učestvovali su i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić, šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burhard i regionalni predstavnik misije UNHCR za jugoistočnu Evropu Endrju Mejn, ali i predstavnici relevantnih timova iz Beograda, Podgorice, Prištine i Skoplja. Na skupu je bilo reči i o izgradnji naselja „Sunčana dolina” kod Zvečana, namenjenom raseljenim.

Kamen temeljac za taj kompleks položen je pre pet dana, ali se ovom projektu ponovo usprotivila kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri. Predstavnica Prištine poručila je da podizanje „Sunčane doline” ne može da bude legalno i najavila da će svaki pokušaj realizacije biti sprečen zakonskim putem. Kako prenosi Tanjug, Edita Tahiri je u intervjuu za „Epoka e re” ocenila i da izgradnja naselja kod Zvečana predstavlja mešanje Srbije u unutrašnje stvari Kosova i da je cilj takvih projekata da se promeni struktura stanovništva na severu.

Upitan da prokomentariše ove navode, Marko Đurić je upitao „kako neko može da priča o navodnoj kolonizaciji ljudi koji su tu oduvek živeli i imaju sve isprave da to i potvrde, pa se čak i po prištinskim zakonima smatraju građanima Kosova”.

„Ne želim da učestvujem u šovinističkom prepucavanju, već da se vodi konstruktivna debata. ’Sunčana dolina’ je projekat koji Srbija sprovodi uz punu podršku međunarodnih institucija i u saradnji sa kosovskim ministarstvom i Eparhijom raško-prizrenskom. Nastavićemo realizaciju u duhu želje za otklanjanjem nepravdi, a ne da bismo nekom učinili nažao”, naglasio je Đurić.

Dalibor Jevtić je na forumu naglasio da je „Sunčana dolina” prvi uspešan projekat za povratak raseljenih na KiM, podsetivši da je ranije bilo više nerealizovanih pokušaja, kao što su prazna naselja Babuša, Babljak, Klobukara i Zočište.

„Sada imamo odgovore na sva važna pitanja koja postavljaju raseljeni. Gde će i u kakvim uslovima da žive, da li će imati mogućnost zaposlenja, zdravstvenu zaštitu, pristup obrazovanju, bezbednost i sigurnost za povratak”, kazao je Jevtić.

Endrju Mejn je u ime Komesarijata za izbeglice UN istakao je da je važno da se za naredne dve ili tri godine pronađu načini na koje će sveobuhvatno biti rešeni svi problemi i da se ti procesi ubrzaju.

Marko Đurić je ukazao da se u Srbiji trenutno nalazi 204.049 interno raseljenih sa KiM, da se povratak Srba i nealbanaca ograničava i da ne postoji mehanizam da im se vrati oduzeta imovina. Na pitanje kako se može pomoći onima koji i danas žive na Kosmetu i nisu napustili imanja, direktor Kancelarije za KiM naglasio je da Vlada Srbije kontinuirano pomaže tim ljudima.

„Sistem nije savršen, veoma često je i loš, a naše institucije se ne ponašaju uvek kako bi trebalo. Ali mi ozbiljno radimo na tome da sistem unapredimo i popravimo i otklonimo nepravde i nejednakosti”, rekao je Đurić.

Na novinarsko pitanje kakvu poruku šalje kada na regionalnom forumu Kosovo nazove južnom srpskom pokrajinom, direktor Kancelarije za KiM naveo je da se taj skup ne bavi statusom nego rešavanjem problema onih koji su raseljeni, „upravo zbog sukoba koji je nastao na talasu međusobne netrpeljivosti, mržnje i šovinizma”. Đurić je rekao i da poštuje to što veliki broj ljudi na Kosmetu ima različit stav prema statusu od onoga što je deklarisano Ustavom Srbije.

„Ali kao građanin i predstavnik vlade biram da zastupam stav propisan ustavom, u to privatno verujem i za to se zalažem”, zaključio je Đurić.