Zbogom i adio, prinče

Prošle nedelje u rimskoj bolnici Đemeli preminuo je istaknuti baletski igrač, koreograf i pedagog Žarko Prebil (82). Svojih deset najboljih igračkih godina ovaj umetnik proveo je na beogradskoj sceni kao prvak Baleta Narodnog pozorišta.

Prebil se rodio u Splitu, baletsku školu završio je u Zagrebu, gde već u 17. godini dobija prve uloge. Posle nekoliko uspešnih sezona na pozornici HNK, on je igračku karijeru nastavio u beogradskom teatru. Bile su to za njega – i ne samo njega – neke zlatne baletske godine, kada je za partnerke imao Jovanku Bjegojević, Dušku Sifnios, Miru Sanjinu, Katarinu Obradović, Lidiju Pilipenko, Višnju Đorđević... i kada je većina onoga najboljeg što su igrali bila sa otiskom darovitih koreografskih ruku Dimitrija Parlića i Vere Kostić.

U takvom okruženju Žarko Prebil je ostvario čak tridesetak rola na beogradskoj sceni, a sa kojima je stizao i do mesta koja njegove ovdašnje kolege danas, nažalost, retko pohode: Pariza, Berlina, Beča, Rima, Tokija, Amsterdama, Madrida, Barselone, Edinburga...

Poseban kuriozum bili su njegovi izlasci pred publiku vrlo probirljivog i selektivnog moskovskog Boljšog teatra i nimalo drugačijeg lenjingradskog Kirova (danas sanktpeterburški Marijinski teatar).

I što drugi nisu mogli mogao je Prebil, sa Duškom Sifnios: oni Albert i Žizela bili su (1962) prvi jugoslovenski par koji je zaigrao na sceni Boljšog teatra. Nekoliko godina posle, predstavio se i strogoj publici u Kirovu. Opet se igrala „Žizela”, opet beogradski gosti u glavnim rolama, samo što je uz njega bila druga partnerka – Jovanka Bjegojević.

U Prebilovoj bogatoj beogradskoj galeriji baletskih likova su, osim pomenutog Alberta, i Princ iz „Pepeljuge”, Franc („Kopelija“), Kaščej Besmrtni („Žar ptica“), naslovni junaci iz baleta „Romeo i Julija“, „Dvoboj Tankreda i Klorinde“, „Čudesni mandarin“, „Čovek pred ogledalom“, tumačio je glavne uloge i u „Silfidama“, „Vibracijama“, „Triptihonu“..., dok su njegove koreografske kreacije na sceni Narodnog pozorišta baleti „Krcko Oraščić“ i „Šopenijana“.

Inače, u njegov igrački opus upisana je i jedna sezona u francuskoj trupi Ballet de Paris našeg istaknutog umetnika i njegovog prijatelja Milorada Miškovića.

A kada je vreme igre prošlo, Žarko Prebil je krenuo dalje – ka novim znanjima i nauci o igri. Upisao je studije na čuvenom moskovskom GITIS-u; i posle dobre karijere na sceni i dobre diplome potom, njemu su se širom otvarali razni novi baletski vidici – koreografa i pedagoga.

I sve do ovih poznih godina on je bio to. Stvarao je nove balete, a stare prenosio ili prerađivao; kao dugogodišnji pedagog stvorio je stotine i stotine novih igrača koji su plesali na pozornicama širom planete. – A na njoj je on svoj život i delo najviše vezao za Italiju, gde je, pored ostalog, dugo radio kao profesor na rimskoj Nacionalnoj akademiji za igru.

U Večnom gradu otišao je u večnost ovaj svetski čovek i umetnik koji Beograd nikad nije zaboravljao. I vraćao mu se ne samo kao koreograf i pedagog. On je ovde ostao onaj nezaboravni Prebil, jedan od najvećih igrača u istoriji beogradskog baleta, kome je 2010. UBUS dodelio Nagradu za životno delo.