Uspon američke i prodor ruske meke moći

Teza o jačanju ruske meke moći – uticaja na političke procese bez primene nasilja – koju u Srbiji zagovara Centar za evroatlantske studije, dobila je pre nekoliko dana svojevrsnu međunarodnu potvrdu. Među trideset zemalja koje imaju najjaču meku moć, rangiranih na osnovu godišnje ankete londonske agencije „Portland” u saradnji s „Fejsbukom”, ušla je i Rusija, koja je 27. U odnosu na prošlu godinu, sada su prvoplasirane SAD koje su sa trona svrgnule Veliku Britaniju, čija je meka moć na drugoj poziciji.

Sudeći po objašnjenju „Portlanda”, Rusija na ovu listu nije dospela zahvaljujući „putinizaciji” pojedinih, pretežno istočnoevropskih država, odnosno njihovom povratku autoritarnim tendencijama u postsocijalističkom periodu. Umesto tog pojma, koji CEAS i zapadni mediji koriste, analiza „Portlanda” zasnovana je 70 odsto na dostupnim podacima o kulturi, tehnologiji, državnoj upravi, poslovnoj klimi, obrazovanju i učešću u rešavanju globalnih problema. Drugih 30 procenata čini anketa u kojoj je 10.500 ispitanika iz 25 zemalja iz svih krajeva sveta ocenjivalo različite aspekte ponuđenih 60 država – od kulture i nacionalne kuhinje do gostoprimstva i druželjubivosti.

To što je Rusija među prvih 30 objašnjava se relativno mirnim periodom u Ukrajini zajedno s ruskim „velikim zalihama kulturne meke moći”, pod čime se, između ostalog, podrazumeva globalno povećanje auditorijuma državnih medija, poput „Raša tudej”. Takođe, „Portland” navodi napore Moskve u angažovanju sa SAD da se uspostavi primirje u Siriji i spreče drugi problemi međunarodne bezbednosti. Navodeći da je reč o „kulturno bogatoj zemlji”, „Portland” kaže da su ruska istorija, umetnost i književnost cenjeni i proučavaju se u svetu. Kao slabosti, navode se konstantni korupcionaški skandali vezani za izvršnu vlast koji odbijaju potencijalne investitore i „diskriminativni zakoni protiv seksualnih i rasnih manjina”.

To što su SAD pretekle Veliku Britaniju pojašnjava se diplomatskim potezima predsednika Obame prema Iranu, Kubi i Aziji kojima je nastojao da popravi štetu nanetu međunarodnoj reputaciji Amerike. Ipak, dodaju autori istraživanja, percepcija spoljne politike SAD je i dalje slabost te države, koja je najbolje ocene u anketi pobrala u kategoriji visokog školstva, kulture i tehnoloških inovacija.

Iako je britanski premijer Dejvid Kameron prošlogodišnji izveštaj „Portlanda” naveo kao dokaz globalnog uticaja svoje zemlje, Velika Britanija sad je drugoplasirana, a u slučaju „Bregzita” bi mogla još da padne. To smatra autor ankete Džonatan Meklori, objašnjavajući svoj stav time da „ne postoji država koja je član tolikog broja uticajnih međunarodnih organizacija”, pri čemu bi bez mnogih „stolica” u njima mogla da ostane ako napusti EU.

Među trideset najboljih, nalazi se 18 evropskih država, a većina njih je pala na tabeli u odnosu na 2015. usled ekonomske i izbegličke krize koja potresa kontinent. S druge strane, azijske zemlje poput Japana, Singapura ili Kine povećale su nivo svoje meke moći, mada je najmnogoljudnija zemlja sveta tek na 29. poziciji, što se pojašnjava niskim ocenama tamošnje slobode govora i demokratije. Slična ocena u slučaju slobode medija, koštala je Tursku ispadanja s liste na kojoj je bila prošle godine.

I dok u agenciji „Portland” smatraju da njihova analiza ne odražava zapadni pogled na svet jer je zasnovana i na glasanju ispitanika iz svih krajeva sveta, u Rusiji ocenjuju da je njihova meka moć u ovom istraživanju potcenjena, što pripisuju zapadnoj propagandi.

Takav stav je za „Sputnjik” izneo Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta Saveta Ruske Federacije za međunarodne poslove, navodeći da je ta zemlja pod „najsnažnijim udarom zapadne propagande u postsovjetskoj istoriji”, što, kako kaže, „ima i pozitivnu stranu”.

„Naši strani i domaći kritičari poslednjih godina ponavljaju da Rusija zvecka oružjem dok razvijene zemlje i one koje pretenduju da to budu pojačavaju svoju privlačnost kao zemlje mira. Ali, Rusija je sada u centru svetske pažnje, a pokušaji da se učini negativnim junakom ne uspevaju”, prokomentarisao je Kosačov, podsećajući da su mnoge vlasti razvijenih zemalja, poput Nemačke, kritikovane zbog stanja svoje vojne sile, posle uspeha ruske intervencije u Siriji.

„To je jasan signal saveznicima, potencijalnim i realnim, da Rusija može da zaštiti sve kojima je pomoć potrebna”, zaključio je Kosačov.

Meka moć Rusije, prema mišljenju šefa Komiteta ruske Državne dume za međunarodne poslove Alekseja Puškova, počiva i na tome što Moskva poslednjih godina nudi alternativne modele svetskog poretka u UN, ali i kroz organizacije kao što je BRIKS.

– Takođe, faktori meke sile igraju veliku ulogu protiv politike izolacije koju je inicirao predsednik Obama, a na kraju su i SAD priznale da je ta politika propala. Iskreno verujem da mi spadamo ne u prvih trideset, već u prvih deset zemalja sveta – ocenio je Puškov za „Sputnjik”. 

Putinizacija bez Putina

Da li smo putinizirani ako bombardovanje NATO-a nazivamo agresijom ili ako podržavamo što govore i rade Džulijan Asanž i Edvard Snouden? Ovakvu dilemu podstiče izveštaj CEAS-a, čija direktorka Jelena Milić javno zagovara priključenje Srbije NATO-u. U istraživanju te organizacije, kao glavni okvir koji pogoduje jačanju ruske meke moći u našoj zemlji navodi se „putinizacija” pri čemu se napominje da taj pojam „ne znači nužno ni direktno uplitanje Kremlja”. A šta onda znači?

Ovaj pojam, navodi CEAS, tiče se, između ostalog, „erodiranja ostvarenih demokratskih tekovina dostignutih do 2012. godine, jačanja autokratije, slabljenja institucija, partizacije države, erodiranja koncepata podele vlasti, vladavine prava i zaštite ljudskih prava”. Pokazatelj „putinizacije” i van Srbije, kako navodi ova organizacija, jeste što „politički Zapad sve češće, neproporcionalno u odnosu na politički Istok, analiziraju i kritikuju oni koji su dugo godina formirali javno mnjenje u pravcu stabilizacije i demokratizacije”. U tom smislu, ova organizacija ironično konstatuje da su „otkrića” Asanža i Snoudena postala, zahvaljujući njihovom velikom uticaju u javnosti, „veća ugroženost za globalni svet nego femicid u Indiji ili zločini u Kongu i Nigeriji”.