Borba za Dan RS na dva koloseka

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Opredeljenje da Republika Srpska očuva 9. januar kao praznik ne gubi na snazi ni pola godine otkako je Ustavni sud BiH po zahtevu Bakira Izetbegovića, predsednika SDA, osporio istorijski datum na koji je 1992. godine od strane Skupštine srpskog naroda u BiH proglašena RS, kao odgovor na referendum o odvajanju BiH od Jugoslavije. Iz Skupštine RS je potvrđeno da će do 25. juna Ustavnom sudu BiH biti upućen zahtev za preispitivanje odluke o Danu RS. Uporedo sa tim sve je izvesnije da bi se o Danu RS moglo odlučivati i na referendumu, ali među partijama u RS nema konsenzusa oko termina održavanja. Vlast u Banjaluci je za to da se referendum održi 2. oktobra, kad i lokalni izbori, ali srpski predstavnici u organima BiH to vide kao predizborni potez i cene da bi referendum trebalo održati posle izbora, na primer u novembru.

Predsednik RS Milorad Dodik, koji je i lider SNSD-a, ponavlja da ta partija ostaje pri stavu da referendum o Danu RS bude održan kada i lokalni izbori 2. oktobra. Veruje da bi se na taj dan građani odgovorili sa „da” na pitanje: „Da li ste za to da se 9. januar slavi kao Dan Republike?” Time bi, kako je rekao, bile rešene sve dileme za sva vremena. Sa ovim referendumskim pitanjem i potrebom da se građani izjasne o Danu RS, saglasan je i Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH iz RS, koji je za „Politiku” rekao da smatra da referendum ne treba održati kad i lokalne izbore, već posle toga.

„To pitanje u potpunosti spada u našu nadležnost. Niko ne može da ima ništa protiv – time bi dodatno legitimisali pravo na referendum, ali i sam Dan RS. To bi ujedno bio najbolji odgovor na nasilne pokušaje da se na takav način takve stvari menjaju”, rekao je Ivanić. Pri tome je verovatno mislio na strahovanja da bi Ustavni sud BiH mogao nastaviti sa praksom uplitanja u ustavnu materiju – kakvu priželjkuju u Sarajevu – i tako preuzeti ulogu visokog predstavnika u nametanju jednostranih rešenja. Referendum o Danu RS stoga ne bi bio samo izjašnjavanje o 9. januaru kao važnom datumu već bi imao i simboličku poruku zbog prakse tog suda. Taj sud je u ranijim godinama odlukama troje stranih suda i dva Bošnjaka, što je prosta većina od ukupno devet sudija, ukinuo mnogo važnih nacionalnih simbola Srba u RS u BiH.

Nedeljko Čubrilović, predsednik Skupštine RS, podseća da ovo nije prvi put da Ustavni sud BiH donosi nesprovodive odluke, dodajući da do sada više od 90 odluka nije primenjeno. On skreće pažnju na to da do danas na teritoriji čitave BiH nije sprovedena odluka o konstitutivnosti naroda od 4. jula 2000. „Srbi kao konstitutivni narod ne postoje u tri od 10 kantona Federacije BiH, i to u Hercegovačko-neretvanskom, Sarajevskom i Posavskom kantonu, a odluka Ustavnog suda nije sprovedena ni u Mostaru. Srpskog jezika i ćirilice nema u četiri kantona Federaciji BiH, koja do danas nije sprovela odluku Ustavnog suda od 14. juna 2007. prema kojoj grb i himna FBiH nisu u skladu sa Ustavom BiH, jer ne sadrže obeležja srpskog naroda”, napomenuo je Čubrilović i podsetio i na to da je RS odluku Ustavnog suda izvršila donošenjem nove himne i amblema u julu 2008. Prethodno je Ustavni sud BiH himnu „Bože pravde” i grb sa dvoglavim orlom ocenio kao neustavne.