Teslina urna u trouglu muzej – Hram – grad

Obeležavanje 160. godišnjice rođenja Nikole Tesle sve je bliže, a na sam dan Teslinog rođenja, 10. jula, na Vračarskom platou biće otkrivena bronzana bista ovog velikana. Uporedo sa pripremama za tu svečanost, raste interesovanje javnosti da li će tom prilikom biti realizovana i inicijativa koju je Srpska pravoslavna crkva prvi put pomenula 2006. i od tada nekoliko puta ponovila – da se urna s Teslinim pepelom iz Muzeja prenese u poru Hrama Svetog Save.

Skupština Beograda, koja je odobrila podizanje spomenika na Vračarskom platou, u više navrata je saopštavala da se gradski parlament nikada nije upuštao u raspravu o eventualnom prenošenju urne.

Što se tiče Muzeja Nikole Tesle, Upravni odbor ove ustanove se poslednji put na ovu temu oglasio u martu 2014. U saopštenju je naveden stav da urna „kulturno dobro koje ne može biti sahranjeno na groblju niti izloženo negde drugde”. Tad je predsednik Upravnog odbora bila Ana Panić. Samo četiri meseca kasnije, ona je razrešena te dužnosti, a na njenu funkciju je imenovan Bratislav Petković, dotadašnji ministar kulture i informisanja u vladi Ivice Dačića.

Petković je, dok je bio predsednik Zajednice muzeja nauke i tehnike, više puta isticao da Teslina urna ne može biti muzejski eksponat i da bi ovaj naučnik trebalo da dobije grob.

Kako kaže za „Politiku”, i sad smatra da urna Nikole Tesle treba da bude prebačena iz Muzeja u Hram.

– To mislim i kao pojedinac i kao predsednik Upravnog odbora Muzeja Nikole Tesle – precizira Petković. Naš sagovornik podseća da je pomenuti muzej u nekadašnjoj vili Đorđa Genčića, ministra policije u Vladi kralja Aleksandra Obrenovića, a da to zdanje sad u procesu restitucije potražuju njegovi potomci, što je još jedan razlog da Teslin prah bude prenesen u okrilje Hrama Svetog Save, odnosno u njegovu unutrašnjost.

Ipak, Petković naglašava da odluka o tome šta će biti s urnom Nikole Tesle nije na muzeju, već da mora da je donese i sprovede Skupština grada Beograda.

Podsećamo, gradonačelnik Beograda 2014. godine sa patrijarhom Irinejom i ministarkom Zoranom Mihajlović potpisao sporazum o prenosu urne iz Muzeja u portu Hrama Svetog Save. Ipak, taj sporazum je „zamrznut” samo nekoliko dana kasnije sa obrazloženjem da će realizacija sačekati formiranje nove vlade, ali je pravi razlog bio veoma oštro protivljenje dela javnosti. Aktuelna beogradska vlast o ovom pitanju nema stav, što je u izjavi za naš list pre dve nedelje potvrdio i gradski menadžer Goran Vesić.

Bratislav Petković ističe da donošenje ove odluke o prenošenju urne sprečava „šačica ljudi koja nema ništa protiv da Tesla bude proglašen Hrvatom”.

–Teslina urna donesena je u muzej 1957. godine kad je ateizam bio princip koji je proklamovao vladajući režim. Ipak, mislim da bi njeno prebacivanje u Hram bilo u potpunosti u skladu sa Teslinim životom i činjenicom da je isticao svoje srpsko poreklo, što je i logično, budući da je u njegovoj porodici, bilo 40 pravoslavnih sveštenika – kaže Bratislav Petković.

On dodaje da „muzej nije mauzolej” i da se čuvanje urne u muzeju kosi sa međunarodnim etičkim kodeksom ICOM-a (Međunarodni savet muzeja)

S tim se slaže i Miroslav Tasić, nekadašnji direktor Etnološkog muzeja.

– U muzejima ne smeju da se drže ostaci koji nemaju areheološku vrednost ili koji nisu svedočanstvo o nestalim civilizacijama, poput mumija – kaže Tasić i dodaje da je Isak Njutn sahranjen u Vestminsterskoj opatiji gde se nalaze i grobnice Darvina, Hendla, Šekspira, Bajrona i Dikensa.