Da li je Berlin nezadovoljan Beogradom

Posle sastanka Aleksandra Vučića s ambasadorima Kajlom Skotom i Majklom Davenportom, početkom minule sedmice, saopšteno je da Srbija ima snažnu podršku za ekonomske i političke reforme. Fotografije s tog susreta pokazale su, međutim, da tom prilikom nije bilo nijednog prijateljskog, makar kurtoaznog osmeha.

A, ono što se zaista dešavalo u toku tog razgovora i što je dovelo do njega – ostalo je „iza zatvorenih vrata”. Suštinske razloge ove „udvojene ambasadorske posete” nije želeo da otkrije ni Vučić. Rekao je samo da ne prepričava razgovore tet-a-tet, kao i da Skot, Davenport i on „ne vide svaku pojavu isto”. Jedino je u saopštenju MSP-a, posle susreta Skota s Dačićem, isplivao jedan detalj – da je američkom ambasadoru zasmetala retorika u ovdašnjem parlamentu.

Nikakav komentar trojnog susreta Vučić–Skot–Davenport nije se mogao čuti ni od nemačkog ambasadora Aksela Ditmana niti od francuske ambasadorke Kristin Moro, u četvrtak. Pažnju, međutim, svakako izaziva Ditmanova izjava da veruje u budućnost Srbije u EU, ali i zagonetna poruka Moro, „Volite EU i pokažite joj to…”

Da li se u poslednje vreme nešto promenilo u odnosima Beograda s Briselom, odnosno s Berlinom?

Šefica pregovaračkog tima za pregovore s EU Tanja Miščević rekla je da veruje da se prethodnih dana odnosi Unije i naše zemlje nisu pogoršali. Naglasila je da „do nesuglasica i različitih mišljenja dolazi svakodnevno u pregovaračkom procesu”, ali da to ne ugrožava evrointegraciju zemlje.

Naši izvori bliski briselskim diplomatskim krugovima kažu, pak, da postoji nesporazum i to „zbog dešavanja na unutrašnjoj političkoj sceni”. Smetaju im tvrdnje da se iz EU finansiraju pokreti koji žele da izazovu nestabilnost u Srbiji, ali i uspon ultranacionalističkih snaga. Ukazuju i da Nemačka insistira na sprovođenju svojih dobro poznatih 11 uslova u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Sadašnji nemački „puls” mogao se, doduše, opipati i u izjavi poslanika SPD u Bundestagu Mihaela Rota, koji je, za Dojče vele, rekao da premijera Vučića pobeda na izborima „legitimiše”, ali da ona „nije blanko povlastica”, ali i nemačkog diplomate Volfganga Išingera, koji je kazao da je razvoj zemlje poslednjih godina  sve u svemu – pohvalan.

Da li se u poslednje vreme promenio imidž Srbije u EU?

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da jeste. „Vodeće evropske zemlje i Vašington uviđaju da polako slabi njihova dominacija, ne samo u Srbiji već i u onom delu Balkana koji nije potpuno pod kontrolom, jer jačaju pozicije Kine, pa i Rusije. Sad se nalazimo u jednom geopolitički tranzicionom periodu, kada postoji velika opasnost za nas. Ali, ako iz toga izađemo, imaćemo koristi”, kaže on, u uverenju da je Zapad svestan da će onda kada mi realizujemo velike aranžmane s Kinom i nastavimo put jačanja veza s Rusijom mnogo teži moći da vrši pritisak na nas.

Dok se to ne desi, Anđelković misli da će Zapad pokušavati na razne načine da pravi probleme i šalje poruku da su oni time nezadovoljni. „Mislim da smo ušli u malo veću geopolitičku igru. Ali, za nas je to dobro. Dok smo se prepuštali zdravo za gotovo od Zapada ništa nismo dobijali, samo su od nas očekivali nove uslove – od RS do Kosova. A sada ipak imamo šansu da u ovoj igri uradimo i nešto za sebe”, zaključuje.

Međutim, Florian Biber, profesor Univerziteta u Gracu, ne misli da se slika Srbije fundamentalno promenila. Ali, ipak ocenjuje da „entuzijazam koji su mnogi imali na početku u vezi s Vučićevim zalaganjem za reforme polako nestaje, kako su u poslednje četiri godine s njim na čelu dominantnija obećanja nego sama suština”. Tu su, kako dodaje „napadi na medije, kao i na evropsku delegaciju u Beogradu zasigurno ostavili svoj trag”.

Postoji li sumnja da bi Beograd mogao okrenuti leđa Briselu imajući u vidu nedavnu Vučićevu posetu Rusiji?

„Do sada je Vučić pokušavao da igra na obe strane. I dok god je EU u krizi, ovakva igra se može tolerisati, ali nisam siguran da to može trajati zauvek. Naravno, što je više EU u krizi, manje je privlačno članstvo i Vučiću je mnogo primamljivije da flertuje s drugim igračima. Dakle, mnogo će zavisiti od toga da li će EU naći ponovo svoj put”, kaže Biber, za „Politiku”, prenoseći tako poglede iz EU.

S druge strane, Josip Juratović, poslanik SPD-a u Bundestagu, naglašava da se kad se radi o bitnim pitanjima, kao što je pristup Srbije EU, imidž zemlje ne menja preko noći. „Srbija je već jednom nogom u EU i poznato nam je da postoje političke sile koje pokušavaju da spreče njen pristup. Svima je kristalno jasno da samim ulaskom Srbije u EU, u kojem je ona lokomotiva za ulazak svih preostalih zemalja Zapadnog Balkana, nestaje uticaj svetskih sila na Zapadni Balkan, koji je odavno trebalo da bude deo evropske porodice, jer pod evropskim okriljem unosi stabilnost u celu regiju Jugoistočne Evrope ali i EU”, kaže Juratović.