Berlin misli da Erdogan blefira

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan bezmalo svaki dan preti Evropskoj uniji da će, ako Turcima ne odobre viznu liberalizaciju, pustiti na stotine hiljada izbeglica da dođu u Evropu, zvanični Berlin ne veruje u ove pretnje i smatra da turski predsednik samo blefira. To se može saznati, kako iz pojedinih nemačkih diplomatskih izvora, tako i iz britanskih diplomatskih depeša koji su minulih dana „procurile” do evropskih i pojedinih američkih medija.

Kako prenosi evropsko izdanje američkog portala „Politiko”, o ovakvom stavu Berlina britanske diplomate je obavestio Uve Korzepijus, u javnosti malo poznat uticajni savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel, koji je do prošlog jula bio generalni sekretar Saveta Evropske unije, posle čega je preuzeo funkciju glavnog kancelarkinog savetnika za evropske poslove, pri čemu je bio uključen i u pregovore s Turskom. Kako piše u britanskoj diplomatskoj depeši, Nemci smatraju da neće doći do propasti sporazuma između Evropske unije i Turske kojim se EU obavezala da će Turskoj dati milijarde evra pomoći za smeštaj izbeglica i bezvizni režim za turske državljane u zamenu za posvećenost Ankare da sprovodi njihov dogovor da na evropsko tlo kontrolisano stižu samo one izbeglice koje zaista imaju šansu da dobiju azil.

„Uve Korzepijus mi je danas rekao da bi EU trebalo da ostane smirena”, napisao je Londonu, sudeći prema potpisu na kraju depeše, britanski ambasador u Berlinu Sebastijan Vud, dodajući da Nemci smatraju da su Erdoganove pretnje, iako i dalje teoretski ima sposobnost da podstakne priliv izbeglica, blef, te da je u njegovom „strateškom interesu da se pobrine da odnosi sa EU funkcionišu”.

Ova diplomatska depeša nastala je pre nego što je Bundestag bezmalo jednoglasno usvojio rezoluciju kojom pokolj oko milion i po Jermena u vreme Osmanskog carstva naziva genocidom – što je zateglo nemačko-turske odnose i prouzrokovalo mnogobrojne pretnje Berlinu upućene iz Ankare. Prema svemu sudeći, Berlin je procenio da, uprkos očekivanoj ljutnji zbog rezolucije, Erdoganu treba Evropa baš onoliko koliko je Evropi neophodna Turska.

Osim toga, kako navode „Politikini” izvori u nemačkim diplomatskim krugovima, Nemačka je procenila da je Erdogan svestan da, ako ispuni svoje pretnje i pusti talas izbeglica ka Evropi, time neće direktno kazniti Nemačku, već Grčku, jer su ostale zemlje na balkanskoj ruti – od Makedonije preko Srbije, Hrvatske, Mađarske do Austrije i Slovenije – zatvorile svoje granice za prolazak izbeglica.

Prema britanskoj depeši, Merkelin savetnik smatra da su članstvo u EU i vizna liberalizacija i dalje strateški ciljevi Ankare, tako da je strategija Berlina da podstakne oba procesa taman toliko da obe strane smire strasti.

„Mi možemo ovo da držimo pod kontrolom”, parafrazirao je Korzepijusove reči britanski diplomata, dodajući svoju ocenu da su nemačke vlasti spremne na značajne kompromise sa Turskom, uključujući i oblast antiterorističkog zakona, čija izmena je jedan od preduslova koje je EU postavila Turskoj za dobijanje vizne liberalizacije. „Uprkos oštrom stavu u javnosti, postoje znakovi da su Nemci spremni na dodatne kompromise kako bi sačuvali sporazum EU–Turska.”

Zasad vodeći ljudi EU tvrde da vizni režim za turske državljane neće biti ukinut ukoliko Turska ne ispuni sva 72 zahteva, a jedan od njih je i usklađivanje antiterorističkog zakona sa zakonima EU. Međutim, Erdogan odbija da menja taj zakon jer smatra da njime uspeva da se bori protiv terorizma, dok ga Evropljani optužuju da tim zakonom se zapravo samo obračunava sa opozicijom i Kurdima.

„Da bi unapred ublažila reakciju aktivista za ljudska prava, nemačka kancelarka Angela Merkel počela je da skicira dogovor sa tačke gledišta humanitarne situacije, ukazujući da se od stupanja na snagu dogovora sa Turskom samo devet ljudi utopilo u Sredozemnom moru. Iza kulisa, zvaničnici su pokazali interesovanje da razmišljaju o mogućim kompromisnim formulacijama u antiterorističkom zakonu”, piše britanski diplomata i dodaje da će rezultat, ako Merkelova popusti – a on smatra da hoće – biti jasan: „Turska će dobiti sve, Evropa ništa”.

S druge strane, portparol nemačke vlade Georg Štrajter kaže da se apsolutno ništa nije promenilo u pogledu nemačke pozicije u vezi sa sporazumom EU–Turska. Da Merkelova zasad nije popustila, svedoči to da Turska ipak neće preći na takozvanu belu šengensku listu Turska u julu ove godine, a kao jedan od razloga u diplomatskim krugovima se navodi to da se 23. juna održava referendum o izlasku Velike Britanije iz EU, te da je zbog toga ona htela da odluka o ukidanju viza Turcima sačeka oktobar. Turska pak, uprkos pretnjama i teškim rečima, zaista sprovodi dogovor o izbeglicama, što je juče potvrđeno i izveštaju Evropske komisije, u kojem je navedeno da je broj nelegalnih prelazaka iz Turske u Grčku pao sa 1.740 dnevno na tek 47.

I dok britanski ambasador u depeši sa dozom kritike piše od navodnoj spremnosti Merkelove da se ustukne pred Erdoganovim zahtevima, sasvim druga britanska depeša otkriva da su i Britanci spremni na ustupke Ankari. Londonski „Sandej tajms” došao je do depeše britanske ambasade u Ankari, poslatoj 5. maja, u kojoj Londonu sugeriše da bi zarad dobrih odnosa sa Erdoganom britanska vlada trebalo da razmotri svoju bezvizni sistem, tako što bi ukinula vize za ulazak u Britaniju za one koji imaju turske „specijalne pasoše”. Ovakve putne isprave poseduje oko milion i po Turaka, a suštinski trebalo bi da ih imaju samo zvaničnici, državni službenici, učitelji i njihove porodice.

Otkriće ove depeše usred kampanje pred referendum o izlasku Velike Britanije iz EU („bregzit”) samo je dao argumenat zagovornicima „bregzita” da žestoko optuže vladu Dejvida Kamerona da tajno pregovara o otvaranju britanskih granica za Turke. U Dauning stritu su pak saopštili da nameravaju da „sačuvaju trenutni vizni režim za sve državljane Turske koji žele da posete zemlju bez obzira na to kakve sporazume nameravaju da sa Turskom potpišu druge članice EU koje su članice šengenske zone”.