Plate i penzije zamrznute i u 2018. godini

Nakon što je Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) poručio da nema povećanja plata ni ove ni sledeće godine, slična poruka stigla je i iz Fiskalnog saveta. S tim, što su članovi ove institucije bili nešto oštriji od Rufa, pa je tako Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, juče istakao da lična primanja građana i penzionera treba da ostanu zamrznuta i u 2018. godini.

Za ozdravljenje javnih finansija u srednjem roku potrebno je da se manjak u budžetu smanji na 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana, istakao je Petrović.

Upravo je to novi cilj koji je pred novu vladu postavio Fiskalni savet, nakon optimistične ocene da su uštede u budžetu bolje od plana. Kako procenjuju deficit će ove godine, umesto zacrtanih četiri, iznositi 2,5 odsto. Od toga trajne uštede čine oko jedan odsto BDP-a.

– Izdvajanja za plate i penzije su i dalje veća od ekonomske snage Srbije – rekao je Petrović i dodao da je cilj da se udeo plata u BDP-u smanji na osam, a penzija na 11 odsto.

Zašto je važno da manjak u državnoj kasi bude manji od 0,5 odsto Petrović objašnjava sledećim rečima:

– Trenutno, naš ukupni javni dug iznosi 25 milijardi evra, odnosno oko 77 odsto. Za ozdravljenje javnih finansija neophodno je da udeo javnog duga padne na ispod 60 odsto. U slučaju da se deficit stabilizuje na nivou od 2,5 do tri odsto i javni dug bi se stabilizovao na nivou od oko 70 odsto. Ali bi postojao rizik da u slučaju nekog nepredviđenog šoka, koji bi došao spolja, upadnemo u krizu javnog duga – kaže Petrović.

Prema analizi Fiskalnog saveta polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave. Kako objašnjavaju, ovo je jedna od retkih državnih institucija koja ima manjak zaposlenih, naročito terenskih inspektora (500 umesto optimalnih 1.000). Uštede u budžetu zavisile bi i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, koje je Fiskalni savet, ponovo negativno ocenio. Prema, njihovoj oceni u tom poslu se nije mnogo odmaklo.

– Racionalizacija broja zaposlenih ne može da pruži dodatne uštede – smatra Petrović.

Pre svega, jer je plan o smanjenju broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. godine preambiciozno postavljen. Optimalno je da taj broj ne bude veći od 30.000, jer bi veća otpuštanja ugrozila kvalitet javnih usluga.

– Do sada je posao u opštoj državi napustilo 15.000 ljudi, ali tu je najveći broj onih koji su otišli u penziju i nisu zamenjeni, dok je minimalan broj ostao bez posla. Realno je da se smanji broj zaposlenih za još 10.000 do 15.000. Efekat penzionisanja je skoro iscrpljen – rekao je Petrović.

U delu koji je u izveštaju Saveta posvećen javnim preduzećima gotovo da nema promena – i dalje su na tapetu zbog zastoja u reformama.

Najviše kritika opet je dobio EPS. Kako je istakao Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, ovo preduzeće nije smanjilo broj zaposlenih, a do kraja godine predviđeno je smanjenje radnih mesta za 1.000. Procena Fiskalnog saveta je da je u EPS-u čak 5.000 do 10.000 prekobrojnih.

– Umesto smanjenja mase zarada, prošle godine je u toj firmi nivo zarada uvećan za pet milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu. Rast zarada pojeo je prošlogodišnji prihod ostvaren od poskupljenja struje – rekao je Vučković.

Kada je reč o „Železnicama Srbije”, on smatra da je to preduzeće najdalje odmaklo u reformama, ali da postoje problemi, jer se u kompaniji ipak kasni sa otpuštanjem 2.700 ljudi.