Kuda vodi evropski put

Građani Velike Britanije 23. juna glasaju na referendumu o tome da li će da napuste EU. „Fajnenšel tajms” je u anketi od 15. juna ustanovio da će na referendumu 47 odsto glasača biti za izlazak Britanije iz EU, a 44 odsto za ostanak.

U Srbiji, gde nikada nije održan referendum o tome da li zemlja treba da uđe u EU, politička i medijska elita nameće tezu da, ako neko kod nas glasa za proevropsku stranku, to znači da je za ulazak u EU. Međutim, prema jednoj anketi iz aprila 2016, samo polovina birača SNS-a je za ulazak Srbije u EU, više od trećine je protiv, a ostali nemaju stav. Većina glasača SPS–JS je protiv ulaska u EU, tačnije 47 odsto, iako ta stranka često izražava svoju proevropsku orijentaciju, a zanimljivo je da je oko 14 odsto glasača antievropskog SRS-a – za ulazak Srbije u EU. Dakle, tema EU nije prioritet za građane Srbije, zbog čega smo u prethodnom sazivu parlamenta imali situaciju u kojoj su sve parlamentarne stranke bile za ulazak Srbije u EU, a raspoloženje građana prema ovoj asocijaciji nikada nije bilo lošije. Zaokret u dosadašnjoj politici Srbije prema EU građani mahom zato ne bi doživeli kao tragediju. Uostalom, otvaranje prvih poglavlja u pregovorima konstantno se odlaže, a neretko nam stižu i poruke da nema ulaska u EU bez priznanja Kosova. I kad pomislimo da smo ispunili sve uslove za neki korak u pravcu Brisela, pojave se novi uslovi, često potpuno apsurdni, poput onih koje je nedavno zahtevala Hrvatska. EU je za građane Srbije postao potpuno apstraktan i nedostižan pojam, a pitanje je šta će od EU i da ostane nakon eventualnog izlaska Britanije iz ove zajednice.

Advokat Branko Pavlović smatra da u slučaju odlaska Britanije EU neće trpeti ekonomske posledice, ali hoće političke. „Biće to snažan signal za one političke grupacije u Francuskoj i Nemačkoj koje i inače dovode u pitanje smisao postojanja EU. Tu pre svega mislim na Nacionalni front u Francuskoj i Alternativu za Nemačku”, smatra Pavlović. „Prosto će se pokrenuti proces – ako mogu Britanci da odu i ništa se strašno nije dogodilo, zašto ne bismo mogli i mi, nego moramo da trpimo ovu bahatu i neodgovornu briselsku birokratiju.” Britanski državni sekretar za odbranu Majkl Gav već je izneo tezu da će „EU da se raspadne poput Jugoslavije i Sovjetskog Saveza” ukoliko Britanija napusti EU. Branko Pavlović pak kaže da je „tačna tvrdnja da je Jugoslavija po mnogo čemu bila EU u malom”. „Samo što velike sile nisu htele da ona postoji, a Evropsku uniju podržavaju i Rusija, i Amerika, i Kina.”

Dok se čekaju rezultati referenduma u Britaniji, ali i ishod novih reformi u EU, pojedini srpski političari mogu da uveravaju građane da je Srbija na „evropskom putu”, ali je istina da ni političari ni građani u ovom trenutku ne mogu da znaju kuda taj put vodi. S obzirom na to da pridruživanje EU podrazumeva ogromno odricanje u ekonomskoj sferi zarad eventualne koristi nakon ulaska, politički zaokret u pogledu evropskih integracija Srbije bi u ovom trenutku bila sasvim racionalna odluka. Međutim, racionalna je bila i odluka da Ukrajina suspenduje pripreme za potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU. Nakon toga se desila revolucija i u delovima zemlje je izbio građanski rat, što je za proevropske političare u Kijevu bila opravdana žrtva zarad potpisivanja sporazuma. On je potpisan, ali do današnjeg dana nije stupio na snagu – EU ne zna šta da radi sa Ukrajinom. Uostalom, trenutno ne zna šta da radi ni sa sobom.

*Reditelj