Udar na Dijanu ili Ivicu

Kada i uvek odmerena Dijana Vukomanović odluči da glasno izrazi zabrinutost stanjem u Socijalističkoj partiji Srbije, to se već može tumačiti kao prilično jasan signal da socijalistima baš i ne cvetaju (sve) ruže. Predsednica Izvršnog odbora SPS-a za „Politiku” je juče rekla da su „partije ogledalo ljudi” i da smatra kako „SPS ne sme da bude rijaliti šou u kojem će samozvane starlete voditi glavnu reč”.

Vukomanovićeva nije imenovala nikoga, ali je ovo bio deo njenog odgovora na naše pitanje da li je tačno ono što prenose tabloidi – da ju je u sedištu SPS-a u ponedeljak fizički napala članica glavnog odbora stranke Ivana Petrović. Naime, prema pisanju pojedinih listova, dve bliske saradnice Ivice Dačića najpre su se verbalno sukobile. Počelo je od neprimerenih reči i psovki koje je Ivana Petrović uputila novinarima „Kurira”.

Vukomanovićeva je načelno za taj list ocenila da bi „bilo koji član bilo koje partije”, ukoliko u javnim istupima koristi neprimeren rečnik uvreda i psovki, trebalo da uputi izvinjenje i obećanje da se to više neće ponoviti. To je navodno razgnevilo Petrovićevu, pa je posle oštrih reči i fizički nasrnula na Dijanu Vukomanović. Napad je okončan intervencijom potpredsednika SPS-a Branka Ružića.

Članica GO SPS-a, koja je ušla u klinč sa Dijanom Vukomanović, ranije je u raznim tabloidima povezivana sa nasilnim i vulgarnim istupima i pretnjama i sumnjama da je odgovorna za malverzacije u „Dunav osiguranju”, uz ocene da ima veliki uticaj na lidera stranke. Navodno se u svoje vreme, dok je Dačić bio na čelu policije, ostrvila i na tadašnju portparolku MUP-a, a sadašnju savetnicu za medije Aleksandra Vučića Suzanu Vasiljević, te da je „kumovala” njenom prekomandovanju u „Srbijašume” 2010.

Ako je verovati ovakvim tvrdnjama, u SPS-u se u ponedeljak nije odigrao samo fizički obračun, već sudar dva sistema vrednosti.

„Već 18 godina sam u članstvu SPS-a i osećam veliku odgovornost da unutar partije očuvamo i ojačamo intelektualnu levicu. Uverena sam da ćemo u tome uspeti! Naravno, uz podršku većine drugova i drugarica”, poručuje Vukomanovićeva, doktor političkih nauka.

Upravo ona, recimo, za profesora Vladimira Goatija predstavlja snage u SPS-u koje bi trebalo da ponesu proces modernizacije partije i njenog prilagođavanja evropskom putu.

„Ivanu Petrović zaista ne mogu da ocenjujem, niti da o njoj kažem nešto negativno, jer je ne poznajem. Ali mogu da kažem da Dijana Vukomanović, koju poznajem iz vremena kad smo radili u Institutu društvenih nauka, s obzirom na njeno vaspitanje i intelekt, nije neko ko je sklon izazivanju ovakvih konflikata. Mislim da je ona veliko pojačanje za SPS, još od momenta kada se pojavila na mestu potpredsednice, i da predstavlja suprotnost i otklon od nekih ranije dobro poznatih lica zbog kojih građani u manjem broju izlaze na izbore”, ističe Goati.

Da li su kod socijalista na delu procesi estradizacije, pa možda i kriminalizacije? Novinske naslovnice, setimo se, krasile su i afere s bahaćenjem pojedinih funkcionera, ali i hapšenjem i sudskim procesima protiv nekih od njih (Branko Lazarević, Mila Jezdimirović...). Pitanje upućeno lideru Ivici Dačiću na ovu temu ostalo je bez odgovora.

Potpredsednica SPS-a Slavica Đukić Dejanović, na naše pitanje otkud takve različitosti u njenoj partiji, ističe („zaista bez tendencije da se bilo šta konkretno pominje”) da najveći broj članova te stranke spada u vrlo korektne, kulturne i u radnoj sredini vrlo afirmisane i ugledne ljude.

„Svaka partija ima svoje segmente običnosti i neobičnosti, ali mi se čini da je SPS izložen jednoj tabloidizaciji i da utisak koji se stvara o samoj partiji proističe iz toga ponekad. Međutim, vidi se da nas naše stalno biračko telo ne izneverava i, uprkos tome što je bilo planirano da budemo demontirani, evo nas ponovo na mestima koja nam, kako građani ocenjuju, pripadaju”, kaže Slavica Đukić Dejanović.

Na pitanje da li su za tu tabloidizaciju SPS-a krivci neki politički konkurenti ili donekle socijalisti i sami tome doprinose, ona odgovara da ko god da kreira tabloidizaciju bilo koje partije verovatno ima lične motive i oni nisu časni.

„Ja ne bih mogla da identifikujem ko je kreator toga”, dodala je ona.

Goati ocenjuje da bilo kakva vest o fizičkom sukobu neće dobro uticati na rejting socijalista, kao što ne bi nijednoj stranci, ali ako trend dugoročno nije takav, SPS neće ostati dominantno upamćen po negativnoj reputaciji. Uostalom, kako objašnjava, sam Ivica Dačić se dobro snašao u postmiloševićevskom periodu i stranku izveo na evropski kurs. To njegovo zauzimanje umerenije pozicije simbolizuje i izbor ličnosti poput Dijane Vukomanović.

„Pri tome trebalo bi imati u vidu da je SPS konstantno na ivici noža i pod unakrsnim pritiskom. Deo njihovih birača su oni socijalisti iz devedesetih, a s druge strane, obraćali su se i novim i mladim snagama, obnavljajući vrh partije. Dačić je uspešno izvodio taj manevar, balansirajući da ne izgubi onaj konzervativni deo biračkog tela”, ukazuje Goati i napominje da je i Aleksandar Vučić u SNS-u učinio nešto slično, menjajući nedavno potpredsednike naprednjaka.

Kako dodaje, trend zamene i potiskivanja nekih dugo prisutnih lica ili profila ličnosti zbog kojih veliki deo javnosti misli loše o partijama, prisutan je u čitavoj Evropi. Goati pri tom smatra da će, kako vreme prolazi, generacija umerenijih i pristojnijih mlađih političara odneti potpuno prevagu.