Zašto Nemci mole Britance da ostanu u EU

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Prvi put u savremenoj istoriji kamate na desetogodišnje nemačke državne obveznice otišle su u minus, što znači da nemačka država zarađuje na tome što od investitora pozajmljuje novac kroz emitovanje hartija od vrednosti. Strah, pre svega od mogućeg izlaska Velike Britanije iz Evropske unije („bregzit”), uticao je na ulagače da u nemačkim obveznicama potraže sigurnu luku, pa i po cenu da na tome ništa ne zarade. To naizgled predstavlja idiličnu situaciju za nemačku vladu, jer ima mogućnost da se zadužuje, a da pri tom ne mora celokupan novac da vrati. Ali, samo naizgled, budući da Berlin uveliko računa koliko će ga koštati eventualni „bregzit”.

I dok pojedini komentatori kritikuju nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea što ne koristi aktuelnu situaciju i sada se zadužuje kako bi novac uložio u obnavljanje infrastrukture i obrazovanje novih generacija, zvanični Berlin se na to ne obazire, već nastoji da pažljivim porukama podstakne Britance da ostanu u EU.

Poslednji broj najuticajnijeg nemačkog političkog magazina „Špigl” sadržao je specijalni dodatak od 23 strane o „bregzitu”, pri čemu je sa naslovne strane, na nemačkom i engleskom jeziku, poručio Britancima: „Molimo vas, ne idite!”

Kancelarka Angela Merkel se, kao malo koji drugi evropski lider, trudi da zadrži Britance u EU, ali se iz straha da bi njeno javno agitovanje samo ojačalo pozicije zagovornika „bregzita”, ona je sama sebi nametnula ćutanje o ovoj temi. Doduše, početkom juna je jedan britanski novinar na konferenciji za novinare uspeo da iz kancelarke izvuče izjavu da bi „lično želela da Velika Britanija ostane deo EU”, ali je odmah potom dodala da „ne bude bilo kakve zabune, ljudi u Britaniji su oni koji se pitaju i koji moraju da odluče”.

To je bila njena „najjača intervencija u debati o ’bregzitu’ dosad”, ocenili su britanski mediji, koji prate svaku reč svih nemačkih ministara ili poslanika, pri čemu svaku ocenu da u slučaju razlaza slede dramatične ekonomske i političke posledice i za EU i za Veliku Britaniju, shvataju kao pretnju.

Međutim, zašto Nemci mole Britance da ostanu u EU? Zašto im je toliko stalo do toga da do „bregzita” ne dođe? Odgovor na ova pitanja leži u tome što su Nemci već napravili ekonomsku, političku i geostratešku računicu koliko će da ih koštati „bregzit”.

Ekonomski udar se očekuje jer bi izlazak iz EU, kako kaže Šojble, značio i izlazak Velike Britanije sa jedinstvenog evropskog tržišta, što bi uticalo ne samo na izvoznike već i na više od 2.500 nemačkih preduzeća aktivnih na Ostrvu, kao i na oko 3.000 britanskih, koji imaju ispostave u Nemačkoj. Bez zajedničkog evropskog tržišta njihova saradnja bila bi otežana. Prema Šojbleovim rečima, Britanija neće moći kao Norveška i Švajcarska da uživa povlastice jedinstvenog tržišta EU, iako nisu članice.

„To neće moći. To zahteva da se zemlja pridržava pravila kluba iz kojeg želi da se povuče”, rekao je Šojble, ocenjujući da bi glasanje za „bregzit” značilo odluku protiv jedinstvenog tržišta. „Napolje je napolje.”

On je dodao da se EU priprema za sve moguće scenarije, a stručnjaci su već izračunali koliko će ih koštati to što će „bregzit” najverovatnije dovesti do viših izvoznih carina i pada nemačkog izvoza. Prema računici Nemačkog ekonomskog instituta (DIV), „bregzit” će u narednoj godini oboriti nemački ekonomski rast za pola procenta, pre svega zbog očekivanog manjeg izvoza.

„Ekonomski rast u Nemačkoj će verovatno biti relativno snažan u ovoj i narednoj godini, ali pod uslovom da se izbegne ’bregzit’”, rekao je Marsel Fračer, direktor ovog instituta, koji je, zbog iznenađujuće snažnog povećanja industrijske proizvodnje, blago povisio procenu bruto društvenog proizvoda Nemačke za ovu godinu na 1,7 odsto, ali je za sledeću godinu rast nemačke ekonomije procenio na 1,4 odsto.

U četvrtoj po veličini nemačkoj banci, DZ banci, izračunali su da bi odlazak Velike Britanije iz evropskog ekonomskog prostora mogao da košta Nemačku do 45 milijardi evra do kraja 2017, jer se očekuje da nemački izvoz bude znatno pogođen. Posle SAD, Francuske, Holandije i Kine, Nemačkoj je Velika Britanija peti najveći trgovinski partner, pri čemu Nemci na Ostrvo godišnje izvezu robu vrednu 89 milijardi evra, dok britanske uvezu za tek 38 milijardi evra.

Ovaj mogući finansijski udar na nemačku privredu napraviće značajne probleme, jer nemački privrednici već pate zbog smanjene potražnje za nemačkom robom u Kini i Indiji, ali i sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji, odnosno ruskih kontramera. Osim toga, državni sekretar u ministarstvu finansija Jens Špan kaže da bi „bregzit” mogao da bude okidač za znatno veću nestabilnost na evropskom finansijskom tržištu.

Politička posledica „bregzita” po Nemce biće to što će unutar EU izgubiti vernog saveznika. Iako Francuska važi za Nemcima najbližeg partnera, zapravo su Britanci i Nemci prirodni saveznici, jer su njihove elite mnogo bliže kada je reč o mnogim pitanjima, kao što su ukidanje tržišnih prepreka, liberalna ekonomska i finansijska politika, smanjenje birokratije, konkurentnost i stroga budžetska disciplina. Francuzi su skloni prevelikoj javnoj potrošnji i državnim intervencijama na tržištu, što Nemcima, naročito vladajućim demohrišćanima, smeta tako da ne čudi šta je u tom kontekstu izjavila nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, bliska saradnica Merkelove i njena moguća naslednica.

„Ako Britanci napuste EU, ovaj mentalitet ’glava u oblacima’ će dominirati”, rekla je ona za nedeljnik „Cajt”, dodajući da su britanski „skepticizam” i „grandiozni pragmatizam” bili idealna dopuna nemačkog „prekomernog entuzijazma” u vezi s EU.