Opelo za liberalizam (VIDEO)

Krit, Hanja – Pravoslavna crkva više ne sme da ostane van diskusija o važnim pitanjima savremenog čovečanstva kao što su ratovi, siromaštvo, klima, diskriminacija, ekonomska kriza. Ona mora da bude u središtu tih rasprava i da iz svoje drevne tradicije da nove odgovore na moderne izazove. Ovako su na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavljeni osnovni ciljevi dokumenta povodom misije crkve u savremenom svetu o kojem je Sveti i Veliki Sabor, koji se održava na Pravoslavnoj akademiji na Kritu, raspravljao prvog dana zasedanja, u ponedeljak. Prema rečima arhiepiskopa Jova telmisoskog, portparola Sabora, on je usvojen uz manje izmene i treba da uskoro bude dostupan javnosti.

Mitropolit Aleksandar nigerijski, portparol delegacije Aleksandrijske patrijaršije, rekao je juče i da je pravoslavna crkva Afrike zadovoljna ovim dokumentom, ali da je on mogao biti napisan i sa više hrabrosti i dinamičnosti.

– Mi treba da ukažemo gde leži zlo. Treba da govorimo o svetskoj ekonomiji, konceptu liberalizma, da sprovodimo diskusije. Afričke nacije šezdesetih godina prošlog veka osvajaju nezavisnosti, ali su i dan-danas u potčinjenom položaju. Svi resursi nacije su pod kontrolom velikih kompanija. To je kolonijalizam pod drugim imenom. Lokalne crkve treba da sprovedu rasprave o tome šta treba učiniti da bi stvari došle na svoje i bile ispravne – rekao je mitropolit Aleksandar.

Drugog dana zasedanja Sabora, juče, na dnevnom redu bio je dokument koji se bavi pitanjem pravoslavne dijaspore. Kako je ukazao Jovan Hrisavigis, koji je portparol delegacije Vaseljenske patrijaršije, kanonska abnormalija je u organizaciji pravoslavne crkve u dijaspori.

– Ima mnogo pravoslavnih vernika van  pravoslavne zemlje, u SAD, Australiji, Aziji. I tu postoji jedna kanonska nepravilnost. U Srbiji, postoji samo jedna pravoslavna crkva, u Grčkoj, takođe, a u Americi možete imati u jednom gradu ili regionu prisutnih i svih 14 autokefalnih crkava. Sve patrijaršije bi se složile da to nije normalna situacija i ovaj Sabor se trudi da nađe konstruktivno rešenje za to – rekao je Jovan Hrisavigis.

Arhiepiskop Jov  je i juče odgovarao na pitanja  o pravoslavnim crkvama koje su odlučile da ne prisustvuju zasedanju Sabora, koji je trebalo da bude svepravoslavni. Govorio je o Antiohijskoj patrijaršiji, uz gruzijsku, jedinoj pravoslavnoj crkvi koja nije potpisala svih šest predsaborskih dokumenata. Njihov potpis ne nalazi se ispod Pravilnika o radu Sabora i nacrta koji se bavi svetom tajnom bračne zajednice.

– Predstavnici Antiohijske patrijaršije nisu ih potpisali ne zato što se ne slažu sa tekstom, već u znak protesta jer pitanje kanonske jurisdikcije nad Katarom, o kojem se spore sa Jerusalimskom patrijaršijom, nije rešeno. Međutim, tokom diskusija o zakazivanju Sabora na Kritu u junu, Antiohijska patrijaršija nije imala zamerke na njegovo održavanje. Posle januara ove godine, kad je utvrđen datum i prostor održavanja Sabora, ona je nastavila da učestvuje u pripremnim sastancima. Tražili su da dokumenta budu prevedena na arapski, obezbedili su i prevodioca i ona su okačena na zvanični sajt Sabora. Čak su poslali i kompletnu listu delegata za Sabor – rekao je arhiepiskop Jov.

On je podsetio i na način glasanja na zasedanju koje je okupilo deset  pravoslavnih crkava. Odluke se donose jednoglasno, koncenzusom, kako je i utvrđeno Pravilnikom rada Sabora. O predlogu poglavara Albanske pravoslavne crkve Anastasija da se odluke usvajaju većinom glasova, prema rečima arhiepiskopa Jova, neće se raspravljati. Inače, crkve koje ne učestvuju na zasedanju, ruska, bugarska, gruzijska i antiohijska, osim na dokument koji se bavi odnosom pravoslavne crkve sa ostalim hrišćanskim svetom, najviše primedbi imale su upravo na dokument „Misija pravoslavne crkve u savremenom svetu“.

   SPC je objavila video izjavu mitropolita Porfirija sa Sabora na Kritu