Zašto Tramp duguje uspeh medijima

Beč – Tek trećina Amerikanaca veruje informacijama i tumačenjima koje dobija u medijima, što je verovatno jedan od razloga zašto je Donald Tramp, i pored toga što je oštro kritikovan u novinama, na TV i sajtovima, tako daleko dogurao na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD. Međutim, kada se poverenje koje građani ukazuju velikim, glavnim medijskim kućama u SAD uporedi sa stanjem u Grčkoj, američki novinari još mogu i biti zadovoljni jer samo petina Grka veruje tradicionalnim ili samo izostaviti pridev redakcijama. Ovo su rezultati velikog istraživanja koje je Rojters uradio i predstavio na velikom skupu svetskih medija koji se upravo završio u Beču.

Organizatori, grad Beč i Svetska urednička mreža, koja povezuje redakcije na svim kontinentima, prikazali su najnovije trendove u medijskoj industriji, pri čemu je Rojtersovo istraživanje bilo među najiscrpnijim prezentacijama, pruživši poslenicima sedme sile dubinski uvid u stanje profesije u ovom trenutku. Najveći broj ljudi u svetu i danas se i pored svih društvenih mreža i alternativnih sajtova pre svega informiše na sajtovima tradicionalnih medija. To je dobra vest. Loša vest je da za to i dalje ne žele da plate. Kako je kazao Nik Njuman, saradnik na Rojtersovom institutu za istraživanje novinarstva, najveći broj ispitanika (68 odsto) informiše se putem elektronskih stranica dnevnih novina. Slede sajtovi televizija (62 odsto), dok su mediji ponikli na internetu, to jest informativni sajtovi poput „Hafington posta”, na trećem mestu (45 odsto). U Španiji su, na primer sajtovi „Paisa” (12 odsto ispitanika) i „Munda” (sedam odsto) najpopularniji izvor informacija na svetskoj mreži, dok je u SAD najpopularniji izvor „Jahuov” prikupljač vesti „Jahu njuz” (15 odsto), a odmah zatim slede sajtovi Si-En-Ena i Foks njuza (12 odsto). Druga stvar je, dodao je Njuman, što konzumenti vesti na sajtovima i dalje smatraju da informativni sadržaj treba da ostane besplatan, to jest ne žele da plate za njega. Norvežani su lideri u onlajn pretplati, ali ni tamo broj pretplatnika ne prelazi 27 odsto, dok samo devet odsto Amerikanaca plaća za vesti na interenetu.

Najveće poverenje u najveće brendove u svetu medija imaju Finci (65 odsto). Zbog toga se u Skandinaviji veliki broj ljudi i dalje oslanja na tradicionalne medije i njihove sajtove da bi došao do novosti u svetu. Ipak, u Grčkoj i Turskoj, gde je zbog paketa sveobuhvatnih i nepopularnih ekonomskih reformi, odnosno Erdoganovog pritiska na novinare poverenje najniže, kao osnovni izvor informisanja služe društvene platforme poput „Fejsbuka” ili „Tvitera”. Postotak ljudi koji se informišu na društvenim mrežama najmanji je u Japanu, gde svega 25 odsto ljudi koristi društvene mreže za informisanje, a najveći u Grčkoj (74 odsto) i Turskoj (73 odsto), što je verovatno posledica nepoverenja u glavne medije u tim zemljama, objasnio je Njuman.

Prosečan broj ljudi koji se u svetu obaveštava na ovim platformama nešto je veći od 50 odsto. Najpopularnija društvena platforma za dobijanje vesti jeste „Fejsbuk”, pri čemu je skoro 45 odsto ispitanika kazalo da se informiše i na ovoj mreži. Slede „Jutjub” (skoro 20 odsto) i „Tviter” (10). Prema istraživanju koje je predstavio Rojters, korisnici su istakli da se obaveštavaju na ovaj način jer se plaše da bi inače propustili neku važnu informaciju i zato što je to lak i jednostavan put do sadržaja. Oni su pri tom u većini slučajeva bili svesni izvora informacija, to jest toga da li ih je o nečemu obavestio prijatelj ili je izvor informacije dobro poznati medij. Drugim rečima, u većini slučajeva, ljudi su svesni ako ih je neka platforma prebacila na izvor koji se profesionalno bavi distribucijom informacija poput „Gardijana”.

Najveći broj govornika na konferenciji smatrao je da će kratki video-sadržaj na sajtovima postati preovlađujući oblik komunikacije, ali je ovo Rojtersovo istraživanje pokazalo da video ipak ne postaje najvažniji sadržaj na svetskoj mreži. Čak 78 odsto ispitanika ističe da čita vesti, dakle čita članke, a da video-sadržaj retko gleda. To su nam kazali i stariji i mlađi korisnici interneta. Svi ističu da je čitanje vesti brže i jednostavnije, dok video ne donosi informaciju koju već nisu pročitali u tekstu, a često je praćen i reklamom, zaključio je Njuman.