Orkestar harmonika otvara Belef

Na svečanom otvaranju 25. Beogradskog letnjeg festivala – Belef večeras u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja nastupiće Orkestar harmonika AKUDUNS „Sonja Marinković” iz Novog Sada, najavio je Centar beogradskih festivala (Cebef).

Na programu će biti „Mađarska igra br. 1” Johanesa Bramsa, „Uvertira” Stevana Divjakovića, „Slike sa izložbe” Modesta Musorgskog i „Igra br. 2” Artura Markeza.

Ulaz je besplatan, a u slučaju kiše koncert će biti održan u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.

Od osnivanja 1951. u Novom Sadu orkestar vodi Margita Baračkov, jedan od pionira u borbi za koncertnu emancipaciju harmonike na prostoru bivše Jugoslavije. Usled popularnosti harmonike kao „instrumenta iz naroda”, pojavila se potreba i ideja da se oformi jedan ovakav sastav koji je brzo zauzeo značajno mesto u kulturnom životu grada i šire. U početku je ovaj ansambl brojao mali broj članova i nastupao pod imenom „Komarac”, a na njegovom repertoaru nalazile su se popularne melodije i narodne pesme. Kako je on rastao počele su da se izvode transkribovana dela poznatih klasičnih kompozitora Mocarta, Štrausa, Griga... Tada je dirigentsku palicu preuzela Milana Baračkov Malenica koja je ansambl vodila duže od 40 godina, sa kojim su osvojili najviša priznanja u zemlji.

Od 1957. orkestar je počeo svoju karijeru na evropskom tlu. Nastaju i prvi uspesi i zlatna odličja: u Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj…

Za ovaj sastav specijalno su pisali eminentni kompozitori kao što su Karl Krombholc, Rudolf Bruči, Petar Ozgijan, Bruno Bjelinski, Ivan Kovač, a kasnije i Slavko Šuklar, Stevan Divjaković, Volfgang Rus Ploc i drugi.

Orkestar na svom repertoaru ima dela različitih epoha i stilova, gde osim originalnih, napisanih za ovaj ansambl, ima i veliki broj ostvarenih transkripcija i aranžmana dela poznatih svetskih kompozitora.

Jedna neuobičajena karakteristika i tradicija koja se zadržala sve do danas je da članovi čitave koncerte sviraju bez partitura, pa na taj način ostvaruju najbolji mogući kontakt sa dirigentom, prateći tako svaki njegov pokret i mimiku.

U novije vreme dirigent Goran Penić zajedno sa svojim članovima nastavlja da traga za što ubedljivijim i doživljenim interpretacijama, izbegavajući zvuk koji liči na „hor harmonika”, donoseći tako nove nijanse i zvučne boje upotrebom što raznovrsnijih udaraljki, elektronike pa i upotrebom klavira.