Britanski Dan nezavisnosti ili status kvo

Ko je poslednjih dana pratio britanske medije mogao je da pomisli da je Velika Britanija pred ratnim stanjem, da se sprema mobilizacija. Ulozi su, iako ne beznačajni, ipak mnogo prozaičniji. Ujedinjeno Kraljevstvo će danas doneti odluku koja će promeniti njegovu istoriju – da li ostaje u Evropskoj uniji ili nastavlja samostalnim putem.

Glavna dilema je, zapravo, da li će se ispuniti proročanstvo Borisa Džonsona, perjanice pokreta za izlazak iz EU, „da će se ’bregzit’ slaviti kao Dan nezavisnosti”, ili će pak odnosi Londona i Brisela ostati u statusu kvo.

Evropska unija možda ima slabosti, ali teško da je apsolutno tačno sve ono što su Britanci čitali o njoj u ostrvskoj štampi u jeku referendumske kampanje. Istovremeno ni zagovornici ostanka u EU nisu ostajali dužni svojim političkim neistomišljenicima. Neosnovane optužbe i politika straha usmerena ka protivnicima obeležili su ovu, po mnogo čemu, prljavu kampanju. Ovo je zanimljiv fenomen kada se ima u vidu da je reč o jednoj od najrazvijenijih zapadnih demokratija. Utoliko je zanimljivije kada se prisetimo da  nam je upravo na tim adresama spočitavan, u trenucima kada se Jugoslavija raspadala – manjak razumevanja za protivnika. Dok se naša zemlja cepala, savetovani smo da ne širimo paniku, malo utišamo ton. Istu metodologiju ovog puta su primenili Britanci.

Ovo se ovih dana možda najbolje ogleda u podeljenoj ostrvskoj medijskoj sferi u kojoj se iz sve snage agitovalo za jedan od suprotstavljenih tabora. Pomenimo samo mitove da, recimo, Britanija plaća 350 miliona funti nedeljno zajednici, da će milion Turaka „nagrnuti” na Ostrvo, da će migranti uništiti njihov socijalni sistem. Uveliko se raspirivala ionako zastupljena percepcija da građani, pogotovu iz istočne Evrope, hrle u Britaniju da se okoriste o njihov sistem socijalne zaštite.

Poseban specijalitet su bile naslovnice najtiražnijih listova, a naročito se istakao tabloid „San” sa naslovima na prvoj strani: „Bićemo preplavljeni Turcima”, „Kraljica podržava ’bregzit’” ili „Verujte u Britaniju”. Ovaj tabloid je pozvao građane da kažu „ne” Briselu jer bi ostanak u EU bio gori i zbog „imigracija, poslova, plata, loše bi uticao na kvalitet života Britanaca”.

Rame uz rame sa ovim bulevarskim listom koji se svakodnevno prodaje u 1,8 miliona primeraka stali su i „Telegraf” i „Dejli mejl”. Na drugoj strani, kampanju ostanka u EU podržali su „Fajnenšel tajms” i „Gardijan”, ali činjenica je da su njihovi tiraži ipak mnogo manji. Osim toga, njihova retorika nije ni izbliza tako direktna kao kod tabloida.

Dešavanja na ostrvu zaokupila su pažnju i inostranih medija. Strani listovi poput nemačkih i holandskih bodrili su maltene ljubavnim porukama Britance.

Naime, Centar za istraživanje komunikacije i kulture sračunao je da bar 80 odsto novinskih tekstova ide u prilog „bregzitu”. Štaviše, suprotni tabor je podneo bar 19 žalbi na netačne navode i neosnovano širenje evroskepticizma, kao u slučaju „Sanove” pompezne, a netačne, ocene da kraljica podržava otcepljenje. Usledili su demantiji i ispravke, ali šteta je već bila učinjena.

Svoj doprinos svojevrsnom medijskom ratu dao je i glavni zagovornik „bregzita”, bivši gradonačelnik Londona, i bivši novinar, Boris Džonson. On upozorava Britance da „ovakvu priliku više neće imati”. Džonson, koji se i devedesetih u ulozi dopisnika iz Brisela isticao tekstovima punim evroskepticizma, ruganja i klevetanja EU, a oskudnim činjenicama, u tekstu u „Telegrafu” upozorava i da će ako ne kaže „ne” Briselu „Britanija ostati u prtljažniku automobila kojim upravlja neko ko nas vozi tamo gde ne želimo da idemo”.

„Bregzit” je u samoj završnici dobio krvavi epilog – na ulici je ubijena laburistička poslanica Džo Koks, snažni pobornik za ostanak Britanije u Evropskoj uniji. Osumnjičeni Tomas Mer je na sudu umesto svog imena izgovorio: „Moje ime je smrt izdajnicima, sloboda Britaniji.”

Intenzivni rasistički tonovi nastali ulivanjem straha da se kulturni i nacionalni identitet Britanaca gubi prilivom ljudi spremnih da rade za male plate krunisan je antimigrantskim plakatom koji je u kampanji koristio lider Partije za nezavisnost Velike Britanije Najdžel Faraž, a koji prikazuje migrante dok 2015. godine prelaze granicu Hrvatske i Slovenije – u pokušaju da se zastraše ljudi da glasaju za odlazak iz unije. Iako je Britanija prihvatila mali broj izbeglica u odnosu na druge, to nije bila prepreka za tamošnje tabloide da bombarduju čitaoce neprimerenim komentarima da je zemlja preplavljena „rojevima” i „talasima” stranaca.

U svakom slučaju, reklo bi se, pogotovu posle velike debate održane u utorak uveče na Vembliju, da je referendum postao pitanje nacionalnog i društvenog identiteta. Kao što Džonson kaže: „Ako si Britanac – glasaćeš za samostalnost svoje zemlje.”

Ker Lindzi: Ako ostane, London će još manje hteti proširenje EU

Stručnjak za Balkan s Londonske škole ekonomije Džejms Ker Lindzi ocenio je da bi u slučaju da Britanija ostane u EU, London bio manje raspoložen za prijem novih članica.

„Velika razlika je u tome što bi Britanija možda postala još manji zagovornik širenja”, rekao je Lindzi Tanjugu, podsećajući da je u kampanji pitanje proširenja EU imalo mnogo značajniju ulogu nego što se očekivalo.

Setimo se kako je, dok su Srbiji stizale pohvale evropskih zvaničnika zbog aprilskih izbornih rezultata, Beograd dobio opomene od britanske ministarke unutrašnjih poslova Tereze Mej, koja je upozoravala ondašnju javnost da im nije u interesu, između ostalih, ulazak Srbije u EU.

Lindzi kaže da je otpor u ovom polju pokazivan najviše prema Turskoj, ali je i Balkan bio deo debate.

„Verujem da će London biti mnogo stroži i kada je reč o kriterijumima za prijem, zbog čega će teže biti dobiti članstvo”, mada, podvlači, mnogo zavisi od reakcije EU.