Advokat Petronijević pod istragom Haškog tribunala

Haški tribunal otvorio je istragu protiv beogradskog advokata Gorana Petronijevića zbog sumnje da je počinio delo nepoštovanja suda, proizlazi iz sudskog dokumenta sa kojeg je skinuta oznaka poverljivosti. Time je potvrđeno pisanje „Politike” da bi Petronijević, kao član tima za odbranu bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, mogao biti optužen za nepoštovanje suda.

Pod lupom Tribunala, Petronijević se, kao što smo već pisali, našao zato što je, prošlog meseca, medijima obelodanio da je Karadžić zatražio da bude na kratko pušten na slobodu, kako bi u Srbiji prisustvovao četrdesetodnevnom pomenu preminulom bratu Ivanu.

Taj zahtev Karadžićeva odbrana je 28. aprila podnela sudu kao poverljiv, a po pravilniku o postupku i dokazima – objavljivanje zapečaćenih dokumenata smatra se „svesnim i hotimičnim ometanjem sprovođenja pravde”, odnosno nepoštovanjem suda. Za to delo zaprećene su globa do 100.000 evra, zatvorska kazna do sedam godina ili obe.

U otpečaćenom zahtevu za pokretanje istrage, koji je podnet 28. maja, haško tužilaštvo navodi da je Goran Petronijević, član tima za Karadžićevu odbranu, bio medijski izvor poverljive informacije da bi Karadžić mogao biti privremeno oslobođen da bi prisustvovao pomenu bratu u Obrenovcu.

Petronijević je, precizira se u podnesku, 25. i 26. maja, o tome dao nekoliko intervjua, uključujući i intervju jednoj regionalnoj televiziji, a više regionalnih medija, kao i ruska međunarodna novinska agencija, preneli su tu priču.

„Karadžić se oslonio na poverljivost svog zahteva i procesa odlučivanja o njemu, kako bi ’učinio minimalnim bilo kakve bezbednosne probleme’ oko njegovog potencijalnog prisustva pomenu bratu. Sada je opštepoznato da bi Karadžić mogao prisustvovati tom pomenu – čime su ti bezbednosni rizici znatno uvećani”, naglasili su tužioci.

Oni su preneli i da su, posle Petronijevićeve izjave, predstavnici žrtava rata u BiH, poput udruženja „Majke Srebrenice”, bili „užasnuti” i „ogorčeni” i samom mogućnošću da bi Karadžić mogao biti privremeno oslobođen.

„Takvi sentimenti”, po tužilaštvu, „pokazuju da bi Karadžićevo puštanje na privremenu slobodu potkopalo poverenje žrtava i javnosti uopšte u međunarodnu pravdu.”

Javni nagoveštaj advokata Petronijevića da bi Karadžić mogao biti pušten na pomen u Srbiju, tužilaštvo u Hagu tako je iskoristilo kao dodatni argument u korist svog oštrog protivljenja takvoj mogućnosti. Tužioci nisu propustili da naznače da je Petronijević objavio i da je Vlada Srbije dala garancije da će poštovati sve naloge Tribunala, ukoliko Karadžić bude privremeno oslobođen.

Koliki je značaj odbrana pridavala tim garancijama, svedoči i citat iz podneska koji je sudu podneo Karadžićev američki branilac Piter Robinson:

„Garancije Vlade Srbije, koje je potpisao lično premijer Aleksandar Vučić, izuzetno su važne za odlučivanje da li bi Karadžiću trebalo dozvoliti da prisustvuje pomenu. Srpska vlada je obećala da će ’obezbediti nadziranje Karadžića onako kako bude određen odlukom o privremenom oslobađanju’. Dakle, žalbeno veće je slobodno da nametne bilo koje uslove koje smatra neophodnim, uključujući i držanje Karadžića u pritvoru dok je u Srbiji.”

Tribunal je, i pored tih garancija, 31. maja odbio da Karadžiću dopusti da prisustvuje pomenu bratu, koji je održan 4. juna. Želja da sa javnošću podeli ekskluzivnu informaciju, Petronijevića je, može se pretpostaviti, već koštala Karadžićevog poverenja, jer mu je neopreznim javnim istupom umanjio ionako minimalne šanse da, bar na dan, izađe iz pritvora u Sheveningenu.

Mnogo veću glavobolju Petronijeviću, međutim, doneće istraga koju je protiv njega otvorio prvi čovek suda u Hagu Teodor Meron.