Turska osveta Nemcima

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Tri nedelje otkad su poslanici Bundestaga bezmalo jednoglasno usvojili rezoluciju kojom su masakr nad Jermenima u Osmanskom carstvu proglasili genocidom, zvaničnom Berlinu stigla je „osveta” Ankare. Nezadovoljstvo rezolucijom Turska nije samo ispoljila povlačenjem ambasadora iz Berlina i oštrim kritikama i pretnjama, već je zabranila nemačkim političarima da posete nemačke vojnike raspoređene u vojnoj bazi Indžirlik na jugoistoku Turske.

Portparol nemačkog ministarstva odbrane Jens Flosdorf potvrdio je otkriće uticajnog političkog magazina „Špigl” i najtiražnijeg tabloida „Bild” da su Turci blokirali plan delegacije, u kojoj su zamenik ministra odbrane i nekoliko poslanika Bundestaga, da sredinom jula poseti 250 vojnika Bundesvera koji su stacionirani u Indžirliku, odakle učestvuju u kampanji bombardovanja položaja Islamske države (ID) u Siriji i Iraku. Prema planu zamenika ministra odbrane Ralfa Braukzipea, delegacija je trebalo da se upozna sa nemačkim izviđačkim akcijama u borbi protiv ID tako što će posetiti Tursku, Irak, Kuvajt i Katar.

„Turski zvaničnici trenutno ne odobravaju plan posete”, potvrdio je za „Špigl” portparol ministarstva, dodavši da ne postoji pisani dokument o razlogu zabrane i da se Berlin nada da će do posete Turskoj ipak doći.

U vazdušnoj bazi Indžirlik smeštene su turske, američke i nemačke trupe, pri čemu Bundesver u ovoj bazi, osim 250 vojnika, ima i šest izviđačkih aviona „tornado” i jedan avion za dopunjavanje goriva u vazduhu, koji učestvuju u bombardovanju koje predvode SAD i Francuska.

Nemački general Ditmar Varneke je, kako saznaje „Špigl”, na zatvorenom sastanku Bundestagovog odbora za odbranu rekao da je razlog za zabranu aktuelna tenzija između Nemačke i Turske zbog rezolucije o genocidu nad Jermenima. Prema procenama istoričara, u Osmanskom carstvu u toku i posle Prvog svetskog rata ubijeno je milion i po Jermena, što stručnjaci smatraju prvim genocidom u 20. veku. Turska, pak, kao naslednica Osmanskog carstva, negira da je to bio genocid, već da je bio u pitanju građanski rat u kojem su ginuli ljudi na obema stranama i ističe da je zapravo poginulo između 250.000 i 500.000 ljudi.

Da je rezolucija razlog za zabranu posete juče je zvanično potvrdio i turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu, istakavši da je za Ankaru „ta poseta neprihvatljiva”.

„Ne odobravamo da bazu Indžirlik posećuju civili, naročito političari”, rekao je on, dok nemački mediji saznaju da su Turci nemačkom ministarstvu odbrane rekli da samo „tehničko i vojno osoblje” može da poseti bazu.

„Ako Turska odbije našim parlamentarcima da posete trupe, onda nemačka vojska ne bi trebalo da ulaže novac poreskih obveznika u širenje te baze”, rekao je za „Bild” Tobijas Lindner, poslanik opozicionih Zelenih zadužen za pitanja odbrane i finansija. „Ko preti partneru ne može da očekuje milione od nemačkog poreza.”

Bundesver je ranije najavio da planira da narednih godina proširi bazu u Indžirliku, ulaganjem oko 60 miliona evra, između ostalog, na hangare za nemačke izviđačke ali i borbene avione. Sada se sve to dovodi u pitanje.

Poslanik bavarske CSU Florijan Han je takođe kritikovao Tursku, pozvavši čak da nemački vojnici budu povučeni iz te baze zbog „neodgovornog ponašanja” Turske kao partnera Nemačke u NATO. On smatra da Bundesver mora da traži alternativnu bazu za svoje izviđačke avione, pri čemu Jordan u tom slučaju ne dolazi u obzir.

Prema rečima bivšeg ministra odbrane i poslanika demohrišćana Merkelove Franca Jozefa Junga, odluka Turske da zabrani posetu delegacije Indžirliku je „apsurdna”.

„Naši vojnici su tamo zajedno sa NATO. Oni takođe tamo štite Tursku”, rekao je Jung za list „Miteldojče cajtung”, dok poslanik SPD-a Rajner Arnold smatra da je „vreme da NATO traži od Turske da se jasno pridržava pravila alijanse”.

Budući da se zabrana odnosi na zamenika ministra odbrane, ovo je i politički skandal. U Berlinu se pak trude da ne govore da je reč o skandalu, ali nezvanično priznaju da je ovo „neprijateljski akt” partnera iz NATO-a.

Ovo je inače drugi šamar Ankare Berlinu, budući da je posle Bundestagove rezolucije Turska zabranila da Indžirlik poseti i grupa nemačkih novinara, pravdajući sve zabrinutošću za bezbednost u bazi, pa je sve ostalo nezapaženo u javnosti.

Osim ovih zabrana, prema pojedinim predviđanjima, moguće je da Turci takođe ograniče vojnu saradnju sa Nemačkom sa kojom blisko sarađuje u misiji na Egejskom moru, pri čemu je nemački admiral na čelu misije suzbijanja švercovanja ljudi između Turske i Grčke.

Međutim, general Varneke, koji vodi odeljenje za strategiju u nemačkom ministarstvu odbrane, nastoji da ublaži ova strahovanja, uveravajući da saradnja neće biti ugrožena. To je pre nekoliko nedelja tvrdila i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, zagovarajući strategiju da se može istovremeno sa Turskom politički sporiti i vojno sarađivati.