Stotine zahteva za „jutrenje" sa premijerom

„Zatrpani smo pozivima, što telefonskim, što na mejlu, a mnoge dopise ljudi sami predaju na pisarnici.” Tako su nam juče u Pres-službi Vlade Srbije odgovorili na pitanje kakav je odziv građana za jutarnji prijem kod premijera. Samo u prvih pet sati otkad je prijavljivanje zvanično počelo, stiglo je, kako kažu, više od 500 zahteva, a dopisa stižu i dalje, iz minuta u minut.

Prvi krug sastanaka zainteresovanih građana s Vučićem zakazan je za 8. jul, od 5.30 do 8.30, a zasad je najveća briga da li će i na koji način u njegovom kabinetu stići da potvrdno odgovore na što veći broj poziva za prijem.

„Očekujemo da ćemo zahteve narednih dana brojati u hiljadama. S obzirom na to nemoguće je sada reći koliko će dugo premijer razgovarati sa onima koji bude primljeni i da li će to trajati pet minuta, minut ili pola sata. To će zavisiti pre svega od tema o kojima svako pojedinačno bude želeo da govori”, objašnjavaju za „Politiku” u Vladi Srbije.

Na naše pitanje ko će imati prioritet prilikom ovog „jutrenja”, oni odgovaraju da će to biti ljudi sa „najtežim socijalnim i ekonomskim problemima i uopšte onim stavkama koje vlada kao institucija može da reši”.

„Tu dolaze u obzir razne teme, od neke zdravstvene pomoći do sudskog spora za kategorije poput majki koje pokušavaju da obezbede alimentaciju, kako takvi ljudi ne bi obilazili hiljadu šaltera i gubili vreme, a neophodno im je da se što pre reši problem. To je ono što je najizvodljivije i što se najbrže može učiniti. Svesni smo da bi generalno moglo da bude i nerealnih zahteva za koje vlada nije adresa”, navode u Nemanjinoj.

Kao prvog predstavnika države koji je došao na ideju da masovno razgovara sa građanima mnogi pamte nekadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića. I danas se prepričava da je interesovanje za prijem kod reformatora nacionalne valute koji je zauzdao vrtoglavu inflaciju bilo takvo da su se ispred zdanja u kojem je radio formirali dugi redovi.

Na takav korak se 2013. odlučila i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, tada ministarka energetike, navodeći da joj u kabinet pristiže mnogo pisama. Sličnu praksu je primenjivalo ili i danas primenjuje više gradonačelnika u Srbiji. Među njima je i prvi čovek Beograda Siniša Mali, koji je običaj da prima građane uveo pre više od godinu dana. Pre deceniju i po, razgovore sa sugrađanima vodio je i Velimir Ilić, dok je bio na čelu Čačka.

Dragan Marković Palma kaže da je u Jagodini tu tradiciju uveo pre 12 godina, a za „Politiku” na pitanje kakva su mu iskustva odgovara da je to veoma teško i da ne mogu svi da budu zadovoljni, jer gotovo uvek bude ogroman broj zainteresovanih.

„Ali onima koji stignu do nas uspemo da olakšamo situaciju, da podele svoju muku sa nekim ko će ih saslušati. Smatram da je pored obaveza koje ima premijer, odluka da se na ovaj način sastaje i priča sa ljudima veoma korisna. Ne znam da li će moći da stigne da primi baš sve iz cele Srbije, ali ono što je bitno je da se kao predsednik vlade ne izoluje i ne odalji od građana, sa ne bude kako im se obraća samo pred izbore, već da stalno rešava njihove probleme”, objašnjava Marković.

U Vladi Srbije ističu da bi gužvu trebalo da rastereti i činjenica da će premijer, dok vlada bude radila van Beograda, u nekom od gradova Srbije, i tamo organizovati sastanke sa građanima: „Zato smo i zamolili sve one kojima to nije neophodno da na prijem ne dolaze u Beograd, već da taj prijem zahtevaju u svojim gradovima, gde će im to biti dostupnije”.

Za gradonačelnika Jagodine i lidera Jedinstvene Srbije ključno je bilo da za prijeme zainteresovanih stvori „uigranu ekipu koja je omogućila da dnevno na red dođe između 1.200 i 1.800 ljudi”.

„Funkcionisalo je tako što sam bukvalno po nekoliko sekundi razgovarao sa svakim pojedincem. Pitali bismo ga šta želi i odmah bih mu odgovarao ima li izgleda da se njegov problem reši ili ne. Ali imao sam u timu 30 ljudi koji su bili zaduženi da uzmu podatke od tih građana i prikupe sve što treba. Nekima smo posle slali konačan pisani odgovor. Sve je zavisilo od toga šta neko traži i kakvo je njegovo pitanje, a tema je bilo i biće ih – od igle do lokomotive”, prepričava Marković svoja iskustva.