Bregzit može da uspori rast Srbije

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije negativno će uticati na ekonomiju Evropske unije, a posredno možda i na Srbiju, procena je profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića i urednika „Kvartalnog monitora”.

Odluka Britanaca na referendumu verovatno će usporiti rast evropske privrede, može izazvati i recesiju, a kao moguća posledica došlo bi i usporavanja rasta u Srbiji zbog mogućeg manjeg priliva stranih investicija.

– Odluka Britanaca da njihova zemlja izađe iz Evropske unije stvara pesimizam kod investitora i uzdržanost kod potrošača. Ako to potraje duže, dovelo bi do većeg usporavanja rasta evropske privrede, a možda i do recesije. Ako bi za Velikom Britanijom krenule i još neke države EU, ne isključuje se crni scenario iz 2008. – rekao je Arsić novinarima na predstavljanju najnovijih analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Rano je za procene kolika će šteta biti od „bregzita”, smatra Arsić, ali će ona sigurno biti manja ako vlade zemalja EU preduzmu neophodne mere. – Ako vlade uspeju da ubede investitore i potrošače da će nastaviti normalan rast privrede, došlo bi do usporavanja rasta privrede, ali ne i do većeg pada – smatra on.

Arsić dodaje da je očekivano da, u prvom momentu, izlazak Velike Britanije iz EU dovede do histeričnih reakcija na berzi, ali je važno da te reakcije ne budu trajne. On veruje da će dinar očuvati vrednost prema evru, jer visoke devizne rezerve omogućavaju Narodnoj banci da interveniše, ali moguć rast dolara u odnosu na evro može da poveća naše troškove otplate kredita u ovoj valuti.

Autori „Kvartalnog monitora” smatraju da od početka 2016. u privredi Srbije preovlađuju pozitivni trendovi, privredni rast ubrzava, do kraja godine može dostići 2,5 do tri odsto, što je najviša stopa rasta od početka krize i na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope.

– Ovaj rast je makroekonomski održiv i Srbija će konačno dostići pretkrizni BDP iz 2008. godine – kazao je Arsić.

Da bi ovaj rast bio održiv na duži rok neophodno je povećanje ukupnih investicija do nivoa od 25 odsto, a javnih do četiri odsto BDP, učvrstiti makroekonomsku stabilnost, restrukturirati javna preduzeća i ubrzati reforme.

Od početka godine izvoz snažno raste, pokrivenost uvoza izvozom je rekordnih 87 odsto. Stanje na tržištu rada u prvom kvartalu je blago poboljšano, stopa zaposlenosti je povećana u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 1,4 procentnih poena, raste legalna zaposlenost, dok rad na crno opada. Ipak, stopa zaposlenosti je i dalje vrlo niska – 42,5 odsto u Srbiji, prema prosečnih 52 odsto u Evropskoj uniji.

Povlačenje „Fijata” bila bi prevara

Na pitanje kakve su moguće posledice podužeg pada proizvodnje i izvoza „Fijata” iz Kragujevca, najavljenog ukidanja treće smene, otpuštanja radnika i eventualno odlaska ove kompanije, Milojko Arsić je kazao da bi to bila neka vrsta prevare, i ne bi bilo u skladu sa poslovnim moralom.

– Trebalo bi da se vidi kakve su namere „Fijata”, jer budući da je onoliko dobio od države, „Fijat” praktično i nije tržišni projekat – kazao je Arsić. Zato bi i eventualno povlačenje bilo neka vrsta prevare, to ne bi bilo u skladu sa dobrim poslovnim moralom.

Prema njegovim rečima, u startu je taj projekat neracionalno urađen, jer je pregovarano po principu „šta god traži – dobiće”. – Tako se ne pregovara, to je nepromišljeno, a obim subvencija, koje je „Fijat” dobio, priličan je – ukazao je Arsić.